Шта доноси нови самит БРИКС-а? Русија шаље поруку да није изолована, поставља се темељ за даље ширење - ево ко све учествује ове године

Путин ће ту поруку пренети кући у Казању од 22. до 24. октобра, док позиционира групу земаља БРИКС-а као противтежу Западу у глобалној политици и трговини кроз нову, проширену верзију блока који се понекад назива БРИКС и који укључује Египат, Етиопију, Иран и Уједињене Арапске Емирате, као и претходне чланице Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку.

Овогодишњи самит би такође могао да постави терен за даље ширење, а Путин је такође позвао више од двадесет других земаља које су се пријавиле или разматрају чланство у растућем клубу који укључује Азербејџан, Белорусију, Турску и Монголију.

Он ће у Казању имати и билатералне састанке са другим гостујућим шефовима држава, укључујући кинеског лидера Си Ђинпинга, који такође жели да развије БРИКС у оквиру шире стратегије Пекинга да се позиционира као лидер за земље у развоју на такозваном "Југу"

- Путин је експлицитно рекао да БРИКС говори у име глобалног југа. То је аргумент који је износила и Кина - рекао је за РСЕ Стјуарт Патрик, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир.

- За Кину, као и за Русију, нада је да ће БРИКС бити средство за изазивање међународног поретка којим доминира Запад, а посебно доминарају САД.

Шта је БРИКС и зашто је важан?

Бразил, Русија, Индија и Кина су 2006. године створиле групу БРИК, која се 2010. проширила на БРИКС уз додатак Јужне Африке.

Група је осмишљена да окупи најважније земље у развоју како би формирала алтернативу политичкој и економској моћи богатијих нација Северне Америке и Западне Европе.

Чланице БРИКС-а су од почетка тврдиле да западне земље доминирају важним глобалним телима као што су Међународни монетарни фонд (MMF) и Светска банка, који позајмљују новац владама, и да је потребна противтежа да би се чуо и други глас.

О чему ће бити речи на овогодишњем самиту?

За Русију, овај самит има за циљ да покаже да није потпуно дипломатски изолована и да даље има иницијативе које би могле да поткопају доминацију Запада.

Очекује се да ће Путин у Казању подстаћи преговоре о изградњи алтернативне платформе за међународна плаћања која би била имуна на санкције Запада, а Русија, највећи светски извозник пшенице, такође ће предложити стварање берзе за трговину житом у БРИКС-у као алтернативу Западна тржишта на којима се одређују међународне цене пољопривредних производа.

Србија Данас/Радио Слободна Европа