НЕКАДА КАНОВО СЕЛО, А САДА СТЕПАНАКЕРТ: Престоница Карабаха носи име по човеку ког Азери отворено МРЗЕ!
Откривамо ко је био човек чије име носи град Степанакерт
Као што је добро познато главни град тзв. Независне Републике Нагорно-Карабах је Степанакерт. Последњих месец дана и јаче трају борбе у спорној области коју Јермени зову Арцах. Арцах је историјска област на коју јерменски народ полаже право још од давнина, а која је неправедно додељена Азербејџанској Совјетској Републици.
ИЗ САД СТИЖЕ РЕШЕЊЕ ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: Помоћник Трампа свуда стигне да умеша прсте! (ВИДЕО)
АЗЕРИ НЕМИЛОСРДНИ: Гранитирају све пред собом, руше градове и села! (ВИДЕО)
ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ У СТЕПАНАКЕРТУ: Одјекују стравичне експлозије, град је у мраку, народ у страху!
Између Арцаха (Нагорно - Карабаха) и остатка Јерменије постојала је кратко држава под именом Црвени Курдистан, настањена Курдима која је трајала веома кратко од 1923. до 1929. године, а после тога су Курди депортовани у Казахстан. Данас је ова област де фацто у саставу јерменске државе Арцах.
Вратимо се Степанакерту
Главни град регије и де фацто државе налази на територији која званично припада Азербејџану. Тренутно Степанакерт има око 40.000 становника од којих су готово сви Јермени. Азери су протерани током рата (1992–1995). Јермени су данас већинско становништво у граду, баш као и пре сукоба.
Степанакерт је основан 1917. године на месту малог села званог Канкенди (Каново село). До 1923. године град се и звао по имену села али су тада власти промениле име у Степанакерт у част јерменског комунисте из Бакуа - Степана Шаумјана.
Када је 1991. године Азербејџан прогласио независност од СССР-а, граду је враћен стари назив у склопу кампање азерификације и одбацивања комунистичких имена.
Убрзо су избиле борбе између Јермена и Азера у којима су превладали Јермени који су граду вратили име из периода Совјетског Савеза јер нису желели да прихвате азерски назив.
Ко је био јерменски комуниста Степан Шаумјан?
Степан Шаумјан (1878 - 1918) био је јерменски политичар и револуционар.
Припадао је Руској социјал-демократској радничкој партији у почетку свог политичког деловања, али се временом заклео на верност Руској комунистичкој партији или боље рећи - постао је бољшевик.
Шаумјан је политички деловао на подручју Кавказа. Због његове јерменске етничке припадности и улоге вође у Руској револуцији на простору Кавказа добио је надимак "Кавкаског Лењина" по угледу на вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина.
Дана 31. јула 1918. године, 26 бакуских комесара покушало је да евакуише бољшевичке оружане трупе пловећи преко Каспијског мора до Астрахана, али бродове су 16. августа заузела војна пловила Централне каспијске диктатуре.
Комесари су ухапшени и смештени у затвор у Бакуу. 28. августа, Шаумијан и његови другови изабрани су у одсуству за Бакуски совјет.
Дана 14. септембра, усред забуне да је Баку пао у турске руке, Шаумијан и његови другови комесари су или побегли или су пуштени из затвора.
У најприхваћенијој верзији догађаја, група бољшевика на челу са Анастасом Микојаном упала је у затвор и пустила Шаумијана.
Затим су се он и остали комесари укрцали на брод до Красноводска, где су га по доласку одмах ухапсили анти-бољшевички елементи предвођени њиховим командантом Куном.
Кун је потом затражио даља наређења од "Ашкабадског комитета", на челу са социјалистом Фјодором Фунтиковом, о томе шта треба учинити с њима.
Данас Азербејџанци сматрају Шаумијана одговорним за масакр великог броја Азербејџанаца и Турака, чак 12.000 људи у области око Бакуа и у данашњем Азербејџану. Окривљују га да је са око 10.000 бољшевика и комуниста Бакуа умарширао у град и извршио масакр над тамошњим становништвом 1918. године.
Смрт Степана Шаумијана
Три дана касније, британски генерал-мајор Вилфрид Мејлсон, чувши за њихово хапшење, контактирао је британског официра за везу у Ашхабату, капетана Региналда Тог Џонса, како би предложио да се комесари предају британским снагама у Мешеду да би их користили као таоце у замену за британске грађане које су држали Совјети.
Истог дана, Тог Џонс је присуствовао састанку Комитета у Ашхабату, који је имао задатак да одлучи о судбини комесара. Из неког разлога Тог Џонс није саопштио Мејлсонов захтев Комитету, а касније је тврдио да је отишао пре него што је донесена одлука и тек је следећег дана открио да је одбор на крају одлучио да изда наређења да комесари треба да буду погубљени.
У ноћи између 20. и 21. септембра Шаумијан и остале бољшевике погубио је стрељачки вод на удаљеном месту између станица Перевал и Акхча-Куима на транскаспијској железници.
Вести из Нагорно-Карабаха можете прочитати ОВДЕ.
