Стидео се рођене МАЈКЕ, након њене смрти добио је ПИСМО које када прочитате РОНИЋЕТЕ СУЗЕ ЦЕО ДАН
Мрзео ју је и избегавао, а она га је само безусловно волела
Дечак којег су због мајке задиркивали сви у школи је након неколико година добио опроштајно писмо, које данас кружи интернетом.
Искрену причу вам преносимо у целости:
Прочитајте и:
"Мрзео сам је, била је срамота за нас. Она је у мојој школи спремала храну за ученике и учитеље. Једног дана, моја мајка је ушла у разред да ме поздрави. Касније су ме другови задиркивали. Било ме је стид. Само сто нисам пропао у земљу и желео сам да моја мајка једноставно нестане. Кад сам је поново видео, рекао сам јој да ме срамоти, и да је боље да умре.
Моја мајка није ништа одговорила, само ме немо гледала. Нисам застао ни тренутак да размислим о томе ста сам јој рекао, био сам толико љут. Био сам незаинтересован за њена осећања… Желео сам да одем од куће и никад више да је не видим. Учио сам пуно и тешко. Тако сам добио прилику да одем у Сингапур на студије. Тамо сам се оженио, купио кућу и добио децу. Био сам срећан и задовољан својим животом.
Али једног дана, моја мајка је дошла да ме посети. Није ме видела годинама нити је икад видела своје унуке. Појавила се на вратима. Моја деца су почела је исмејвају…
- Како си се усудила дођеш у моју кућу и да ми плашиш децу? Само тако си се појавила непозвана. Иди одавде одмах - викао сам на њу.
- Опростите, мора да сам погрешила кућу - одговорила је и нестала.
Након неколико година, добио сам писмо. Позван сам на годишњицу матуре. Жену сам слагао да морам да идем на пословни пут. После прославе, из неке радозналости свратио сам до своје родне куће. Када су ме видели, мештани су ми рекли да је умрла.
Ни једну сузу нисам пустио. Предали су ми једно писмо, за које су ми рекли да је од ње…
'Sine мој драги, мислила сам на тебе сво време. Опрости што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју децу. Било ми је драго када сам чула да си успео у животу. Жао ми је сто сам ти увек била терет и срамота. Видиш, када си био дете, догодила се једна несрећа у којој си изгубио око. Као мајка нисам могла поднети да одрастеш без једног ока. Доктори су те прегледали и рекли ми да је немогуће да икада прогледаш. Ја сам ти онда дала једно своје око… Била сам поносна јер ће мој син гледати и видети свет за мене, с тим оком.
С љубављу, увек уз тебе,
Твоја мајка' "
