ЊЕГОВИ СТИХОВИ БИЛИ НА ПРИГОЖИНОВОМ ГРОБУ: Песник чудне судбине, хапсили га због "беспосличарења"
Бродски је у родном граду ухапшен због беспосличарења 1963.
На гробу Јевгенија Пригожина у Санкт Петербургу налази се песма која би могла да подстакне теорије завере о његовој погибији у авиону који је прошле недеље пао у Тверској области.
"ЗА СВЕ КОЈИ СЕ ПИТАЈУ ДА ЛИ САМ ЖИВ ИЛИ НЕ" Нови снимак Пригожина дигао буру на друштвеним мрежама (ВИДЕО)
"ТРАМП ЋЕ БИТИ УБИЈЕН, А ОНДА ПОЧИЊЕ РАТ СА РУСИЈОМ" Застрашујуће предвиђање угледног америчког новинара, ПАКАО светског рата ће почети 2024?!
ПРИГОЖИН ЈЕ ЖИВ, А ДВОЈНИК ЈЕ МРТАВ? Герашченко објавио шок слику - Испливала нова теорија завере о смрти шефа Вагнера (ФОТО)
Писац стихова "Мајка говори Христу..." је Јосиф Бродски, чија је биографија више него занимљива и интригантна. Баш као што је била Пригожинова.
Обојица су рођена у истом граду, у песниково доба Лењиграду, сада Санкт Петербургу. Јосифоф отац је био мајор морнарице Совјетског савеза, мајка књиговођа. Али младом Бродском школа баш није ишла. Понављао је 7. разред, па напустио школовање. Хтео је да буде подморничар, али је одбијен. Тврдио је да је то због јеврејског порекла, ализванично је у одбијеници као разлог наведен астигматизам левог ока.
Вратио се у редовну школу, а са 15 година запослио се у фабрици и радио на глодалици. И није ништа слутило да ће да постане велико име...
У једном моменту одлучио је да постане лекар, мувао се по болницама, радио тамо све и свашта. Али се и образовао, па је научио пољски и енглески, преводио је поеме свог пријатеља Чеслава Милоша, проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију.
Почео је да пише 1956. Тада је имао 16 година. У Совјетској Русији његова дела нису објављена, док је у САД објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).
Бродски је у родном граду ухапшен због беспосличарења 1963, оптужен је за "друштвени паразитизам" и осуђен на присилни рад од пет година. Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Јевгениј Јевтушенко и Жан Пол Сартр.
СССР је морао да напусти 1972. године након што му је одузето држављанство. У Америци је предавао историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД је објавио Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеје Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму.
