ШТРАЈК ГЛАЂУ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СЕВЕРНУ ИРСКУ: Како је смрт Бобија Сендса од Шин Феина направила политичку силу (ВИДЕО)
Пре 40 година, 5. маја 1981, 27-годишњи Боби Сендс, вођа ИРА-е у затвору Мејз ван Белфаста изладнео је себе до смрти
Смрт Бобија Сендса била је прекретница у "Невољама" у Северној Ирској и отворила простор за успон политичког крила Ирске републиканске армије - Шин Феин.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/05/02/180686968_899306017381426_7500927612550761744_n.jpg?itok=cmFLGlYC)
СРБИ ЈЕ НЕ ПАМТЕ ПО ДОБРУ Она је нова министарка спољних послова у влади Албаније: Најближи човек Хашима Тачија и лични пријатељ породице Рама
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/05/02/2021-05-01t183004z_1282699365_rc267n9b0exh_rtrmadp_3_may-day-germany-protests.jpg?itok=bRMmuzBV)
НАСИЛНИ ПРОТЕСТИ У БЕРЛИНУ: Има повређених, сукоб не јењава и у другим немачким градовима
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/04/27/pjimage_7_0.jpg?itok=b3IhUbcT)
СРАМОТАН НАПАД УКРАЈИНАЦА У ДОНБАСУ: На Васкрс хтели да разнесу светињу, Руси муњевито реаговали
Семе штрајка глађу било је посејано 1976. године када је лабуристичка влада Харолда Вилсона укинула је статус "специјалне категорије" који су ИРА затвореници до тада имали и који им је, између осталог, омогућивао да носе своју одећу.
Питање одеће им је било важно јер су тврдили да су "политички" затвореници који се боре да постигну историјски циљ ИРА-е, а то је уједињење Ирске. Затворска одећа је од њих, тврдили су, правила обичне криминалце.
Због тога су многи ИРА затвореници реаговали на Вилсонову одлуку тако што су одлучили да не носе одећу. Такозвани "прекривач људи", названи тако јер су се покривали ћебадима која су им стајала на креветима, имали су пет захтева: да им се допусти да носе своју одећу, да не раде у затвори, да организују своје школе, да добијају пакете од породица и да могу да се друже са својим саборцима.
Њихов протест није наишао на симпатије ван затвора. Националисти су махом били незаинтересовани и апатични па је влада, осетивши да је у предности, остала при своме.
Због тога су затвореници одлучили да радикализују протест - одбијали су да користе ноћне посуде које су изигравале тоалет у њиховим челијама. Уместо тога су размазивали измет по зидовима и уринирали по поду.
- Навикнтете се на то. Будите се са црвима - рекао је Џералд Хоџинс, један од затвореника који је тако живео три године.
Кејтал Крамли, који је са 18 осуђен на четири године затвора због чланства у ИРА, урин је просипао испод врата.
- Било је непријатно и гадно, али то је било бојно поље и ми смо могли или да преживимо или да се предамо - рекао је он.
До 1980. године, такозвани "прљави" протест није уродио плодом. Затвореници су се онда одлучили за "нуклеарну" опцију - штрајк глађу. Проценили су да би њихово жртвовање продрмало присталице и натерало нову премијерку Маргарет Тачер на компромис.
Седморица затвореника почели су да одбијају храну 28. октобра 1980. године. Испрва, ретки су били они који су веровали да ће наставити са тим до краја, али после 53 дана штрајка, тајни компромис је договорен а кумовао му је официр МИ6, Мајкл Отли. Међутим, Тачерова није пристала и компромис је пропао. Затвореници су оптужили перфидне Британце за издају. Отли каже да је штрајк глађу био "трагедија која је могла да буде избегнута".
Два месеца касније, командант ИРА у Мејзу Боби Сендс је почео други штрајк глађу 1. марта 1981. године, на пету годишњицу укидања специјалног статуса затвореницима ИРА. Придружило му се још девет волонтера. Тачерова није ни трепнула. "Злочин је злочин. Овде није реч о политици већ о злочину", поручила им је.
Ни ИРА овога пута није била спремна на компромис и кренула је бобра између Челичне лејди и мушкараца челичне воље.
Онда се догодило нешто неочекивано, расписани су локални избори и Шин Феинов Џим Гибни је предложио тадашњем потпредседнику Џерију Адамсу да искористе штрајк глађу и кандидују Сендса. Сендс је победио на изборима. А курс сукоба је померен.
- Нисам могао да верујем да су моји католички суседи, које сам увек третирао са дубоким поштовањем, гласали за некога ко је желео да увије мене и моје пријатеље и који је био непријатељ баш ове заједнице - рекао је униониста Кен Маргинис.
Месец дана после избора и после 66 дана штрајка, посланик Боби Сендс је умро. Готово 100.000 људи је дошло на његову сахрану шокиравши владу која је до тада веровала да штрајк није имао велику подршку јавности. За оне који су ишли иза ковчега, Сендс је био мученик, а Маргарет Тачер убица.
- Сендс је био осуђени злоћинац који је одлучио да се убије. То је био избор који његова одганизација није дала многим њиховим жртвама - поручила је премијерка.
Наредна три месеца, девет других штрајкача је сахрањено са свим ИРА почастима. Већина више од 60 дана није јела. Тачерова је помислила да је победила.
- Суочени са неуспехом своје борбе, ови људи су последњих месеци одиграли последњу карту - рекла је тада. Али, штрајк се наставио и те јесени.
Џерард Хоџинс је 14. септембра одбио храну. Знао је шта ради. "Штрајк је био отелотворење наше борбе. Веровали смо да ћемо, ако изгубимо ову битку изгубити и рат и да ће све што смо жртвовали бити узалуд", рекао је он.
Штрајк је окончао 3. октобра са осталим затвореницима када је постало јасно да ће њихове породице дозволити медицинску интервенцију како би им спасили животе.
Тачерова је такође попустила и затвореницима ИРА је дозвољено да носе своју одећу, друже се међу собом, не раде и имају више посета. Штрајк глађу је уродио плодом, али по огромну цену.
Годину дана после краја штрајка, Мартин Мекгинис је изабран у скупштину Северне Ирске, а 1983. године Џери Адамс је ушао у Вестминстер. Политички успон Шин Феина крунисан је када је Мекгинис постао заменик првог министра у скупштини Северне Ирске, делећи моћ са заклетим непријатељом Ијаном Пејслијем. Чак се и срео са краљицом у Виндзору како би, како је рекао, "пружио руку пријатељства униониста са севера". Штрајк глађу је од
Сукоб у Северној Ирској: Кљућни моменти
1921. Ирска је подељена и формирана Северна Ирска, Католичка мањина на северу се жали на дискриминацију од стране протестантске већине. Католици су махом националисти који желе уједињење са Ирском и владом у Даблину, док су протестанти махом унионисти који би да остану унутар Велике Британије.
1969. Британске трупе интервенишу у Северној ирској како би зауставили сукобе католика и протестаната. ИРА је формирана са циљем да оружјем уједини Ирску.
1971. ИРА чланови су без суђења затворени у старом РАФ кампу ван Белфаста. Камп је изгледао као камп за нацистичке затворенике из Другог светског рата. Иза жице, затвореници су могли да носе своју одећу, слободно се друже са саборцима и имају своју "владу". Могли су да вежбају гађање дрвеним пушкама, уче о герилском ратовању. Сматрали су се политичким затвореницима јер је њихов циљ да уједине Ирску, истина уз помоћ оружја.
1972. је била најнасилнија година такозваних "Невоља". Готово 500 људи је убијено, укључујући преко 250 цивила. Година је почела "Крвавом недељом" 30. јануара када су паравојне формације убиле 13 невиних католичких цивила. Унионистички парламент у Стормонту је расформиран и Вестминстер је преузео власт.
Затвореници у затвору Крамлин роад у Белфасту почињу штрајк глађу тражећи "политички" статус. Штрајк је предводио Били Mekki, и придружило му се 40 затвореника. Поисле 35 дана, секретар Северне Ирске Вилијам Вајло, у страху да би смрт Mekkija, компанданта огранка ИРА у Белфасту, могла да изазове нереде попушта и даје "специјални статус" ИРА затвореницима.
Тајни мировни преговори између британске владе и ИРА вођства пропадају.
1976. Влада премијера Харолда Вилсона укида специјални статус ИРА затвореницима. Затвореници одбијају да носе затворска одела, а потом и да користе кофе за WC. Три године су тако живели.
1979. Маргарет Тачер постаје премијерка. ИРА ubbija лорда Луиса Маунтбатена и 18 војника.
1980. почиње штрајк глађу. Први је трајао 53 дана. Завршен је јер се веровало да је компромис постигнут - породице су им чак и донеле одећу - али се испоставило да компромиса нема.
1981. Боби Сендс почиње штрак глађу, јасно ставивши свима до знања да не намерава да preswtane. Придружује му се још девет ИРА затвореника.Тачерова нема намеру да попусти. У априлу, Сенса бирају за посланика, у мају умире после 66 дана штрајка у јуну, двојица затвореника од којих је један штрајковао глађу, улазе у ирски парламент у Дабчину.
У августу, 10. штрајкач глађу умире. На Сендсово место у Вестминстеру долази Шин Феинов Овен Керон. У октобру породице захтевају хитну медицинску реакцију како би се спасили животи оних који и даље штрајкују. Џејмс Прајор постаје секретар Северне Ирске и постиже се компромис. Штрајк глађу је готов.
1982. Мартим Мегинис, бивши ИРА лидер а сада политичар Шин Феина изабран је у скупштину Северне Ирске.
1983. Џери Адамс, потпредседник Шин Феина, изабран је у Вестминстер. Касније те године постаје председник Шин Феина.
1994. ИРА пристаје на примирје.
1998. Споразум на Велики петак потписују сви учесници сукоба.
2020. Брегзит - Британија напушта Европску унију и Шин Феин постаје највећа политичка странка на острву.
2021. Како би се избегла тврда граница у Ирској, царина се уводи на лукама у Ирском мору и уводи се трговинска граница између Северне Ирске и остатка Британије.
У Белфасту и другим градовима долази до сукоба младих католика и протестаната. Невоље, подстакнуте Брегзитом и коронавирусом, су се вратиле.