Суд донео судбоносну одлуку: Ево Моралес неће моћи да се кандидује, хоће ли ово довести до нових протеста у Боливији? (ВИДЕО)

Одлука, објављена у петак, такође потврђује судски документ из 2023. године да председник не може да служи више од два мандата, узастопно и да не постоји могућност трећег мандата.

Први председник Боливије, домородачког порекла, Моралес је водио земљу од 2006. до 2019. и био је изузетно популаран све док није покушао да заобиђе устав и затражи четврти мандат, пише Ројтерс.

Левичар је освојио те изборе, али је био приморан да поднесе оставку 2019. усред смртоносних нереда због наводне изборне преваре, па је побегао из земље.

Вратио се након што је његов бивши савезник Луис Арке освојио председничку функцију 2020. године, али се од тада, њих двојица боре за контролу над владајућом странком, Покретом за социјализам (МАС).

Пресуда Уставног суда уследила је као одговор на захтев посланика да разјасни сумње у вези са његовом одлуком из децембра 2023. године. Такође долази после месец дана од када су почели протести Моралесових присталица, који су блокирали путеве, узели војнике за таоце и позвали Арса да поднесе оставку.

Протести су почели 14. октобра након што су тужиоци оптужили Моралеса за наводни сексуални преступ, односно силовање 15-годишње девојчице док је био на председничкој функцији.

Моралес је негирао оптужбе, рекавши да их је изнела Арсеова влада како би спречилањегов политички повратак, пише Ал Џазира.

Политичке тензије су се додатно појачале последњих недеља након што је Моралес оптужио владу за покушај атентата крајем октобра.

Као одговор, Арсеова администрација оптужила је Моралеса да је инсценирао атентат рекавши да су хици испаљени у његов аутомобил уследили након што је покушао нелегално да преузме контролу над полицијским пунктом.

Шездесетпетогодишњи бивши председник још није коментарисао последњу судску одлуку, али његов адвокат Орландо Себалос назвао је ту одлуку политички мотивисаном и покушајем да се "дисквалификује" Ево Моралес.

Наредни председнички избори у Боливији одржаће се у августу 2025. године.

- Ово без сумње отвара нову еру политике у Боливији. 2025. имаћемо изборе без Ева Моралеса на гласачком листићу - рекао је опозициони политичар Марсело Педразас новинарима у петак након што је одлука објављена.

У петак су посланици лојални Моралесу изазвали хаос у Конгресу, вичући и бацајући цвеће пре Арсеовог планираног годишњег обраћања и приморавајући га да одржи говор из председничке палате.

Ево Моралес је, подсећања ради, боливијски политичар, вођа синдиката и бивши активиста који је промовисао узгој коке. Био је 65. председник Боливије од 2020. до 2019. године.

Он је био и први председник земље из редова аутохтоног домородачког становништва, а његова администрација је радила на спровођењу левичарске политике, фокусирајући се на правну заштиту и социоекономске услове претходно маргинализованог аутохтоног становништва Боливије и борећи се против политичког утицаја Сједињених Држава, али се залагао за избацивање мултинационалних корпорација.

Идеолошки гледано, био је и остао социјалиста, предводећи странку Покрет за социјализам (МАС) од 1998. године.

Рођен је у породици фармера Ајмара у Исалавију у кантону Ориноко.

Моралес је стекао основно образовање и служио војску пре него што се преселио у провинцију Чапаре 1978. године.

Бавио се узгајањем коке и био синдикални радник у синдикату руралних радника.

У том својству водио је кампању против заједничких америчко-боливијских покушаја да искорене коку као део Рата против дроге, осуђујући их као империјалистичко кршење домородачке андске културе.

Његово учешће у антивладиним протестима резултирало је вишеструким хапшењима.

Моралес је ушао у изборну трку 1995. године, када је изабран у Конгрес 1997. и постао лидер МАС-а 1998.

Заједно са популистичком реториком, водио је кампању о питањима која утичу на староседеоце и сиромашне заједнице, залажући се за земљишну реформу и равноправнију прерасподелу новца зарађеног од продаје боливијског гаса.

Године 2002. избачен је из Конгреса због подстицања антивладиних демонстраната, иако је био други на председничким изборима те године.

Након што је 2005. изабран за председника, Моралес је повећао порезе на индустрију угљоводоника како би подстакао социјалну потрошњу и нагласио пројекте за борбу против неписмености, сиромаштва и расне и родне дискриминације.

Гласно је критиковао неолиберализам, а његова влада је померила Боливију ка мешовитој економији, смањила њену зависност од Светске банке и Међународног монетарног фонда (MMF).

Смањујући утицај Сједињених Држава у земљи, изградио је односе са левичарским владама у латиноамеричким државама, посебно са Венецуелом Уга Чавеза и Кубом Фидела Кастра. Увео је Боливију у Боливарски савез за Америку.

Његова администрација се супротставила аутономистичким захтевима источних боливијских провинција.

Донео је нови устав који је Боливију утврдио као вишенационалну државу.

Поново је изабран за председника 2009. и 2014. године и надгледао је пријем Боливије у Банку југа и Заједницу латиноамеричких и карипских држава, иако је његова популарност нарушена покушајима да се укину ограничења председничког мандата.

Након спорних избора 2019. и немира који су уследили, Моралес је под притиском прихватио оставку. Након свог привременог изгнанства, вратио се у земљу после избора новог социјалистичког председника Луиса Арсеа.

Моралесове присталице данас указују на његово залагање за права урођеника, антиимперијализам и заштиту животне средине, и приписују му то да је довео до значајног економског раста и смањења сиромаштва, као и у улагања у школе, болнице и инфраструктуру.

Критичари, међутим, указују на демократско назадовање Боливије током његовог мандата.

Тврде да његова политика понекад није одражавала његову реторику за заштиту животне средине и права староседелаца и да је његова одбрана коке допринела илегалној производњи кокаина.

Србија Данас/Реутерс/АлЈазеера