Судан на корак од мира: Шта је то што "срећу квари" и стоји као препрека на путу постизања трајног спокоја?
Решење за трајни мир тражи се у помирењу ставова и уважавању свих укључених страна, но њих је у Судану јако велики број
Дана 3. октобра, суданска прелазна власт и коалиција побуњеничких група потписали су коначан мировни споразум усмерен на окончање деценијама дугог смртоносног сукоба. Договор је уследио након годину дана преговора. Обрађује многа питања попут поделе моћи, расподеле ресурса, транзиционе правде, земље, расељавања и безбедности.
Церемонија потписивања одржана је у Џуби, а присуствовали су јој шеф Суданског већа Судана Абдел-Фатах ал-Бурхан и премијер Абдала Хамдок заједно с представницима Суданског револуционарног фронта (СРФ), кровне организације побуњеничких покрета. Три кључне оружане групе потписале су документ: Покрет за правду и једнакост (ЈЕМ); Ослободилачки судански суд (СЛМ); и фракција Суданског народноослободилачког покрета - Север (СПЛМ-Н) коју је предводио Малик Агар. Неколико челника суседних земаља такође је било присутно заједно с представницима Афричке уније, УН-а и Европске уније. Међутим, представници две важне групе били су одсутни. Фракција СПЛМ-Н коју предводи Абдел Азиз Ал-Хилу и Покрет за ослобађање Судана Абдела Вахида Нура (SLM-WN) одбили су да одобре споразум.
Одбијање ове две утицајне групе, заједно с другим изазовима, и даље представља значајан камен спотицања преко потребном миру у Судану.
ТРАМП ПОНАВЉА ТЕСТИРАЊЕ НА КОРОНУ: Амерички председник мораће поново на испитивање, а за то постоји разлог
ТРАГЕДИЈА У ЗОО ВРТУ: Медвед убио радника пред аутобусом пуним туриста (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
АСТЕРОИД СЕ ПРИБЛИЖАВА ЗЕМЉИ: Дан уочи избора у САД-у, наша планета ће имати близак сусрет у свемиру
Малтене две године раније, 19. децембра 2018. године започели су масовни протести након владине одлуке да утростручи цену робе у време када је земља патила од акутног недостатка девиза и инфлације од 70 посто. Уз то, председник ал-Башир, који је био на власти више од 30 година, одбио је да одступи, што је довело до узајамног приближавања опозиције и формирања уједињене коалиције. Влада је узвратила хапшењем више од 800 опозиционара и протестаната, што је довело до смрти приближно 40 људи према Хјуман Рајтс Вочу, иако је тај број био много већи од оног у локалним и цивилним извештајима. Протести су се наставили и након свргавања његове владе 11. априла 2019. и масовног окупљања испред главног седишта оружаних снага Судана, када су начелници војног штаба одлучили да интервенишу и наредили хапшење председника ал-Башира и прогласили тромесечно ванредно стање.
Преко 100 људи умрло је 3. јуна након што су безбедносне снаге растерале протестанте из центра главног града користећи сузавац и бојеву муницију у ономе што је познато као "масакр у Картуму", што је резултовало суспензијом Судана из Афричке уније. Пријављено је да је суданска омладина била покретач протеста. Демонстрације су окончане када су Снаге за слободу и промене (удружење група које организују протесте) и Прелазно војно веће (владајућа војна влада) потписали политички споразум у јулу 2019. и Нацрт уставне декларације у августа те 2019. године.
Прелазне институције и поступци укључивали су стварање заједничког војно-цивилног већа суверенитета Судана као шефа државе, именовање Немата Абдулаха Каира за новог врховног судију Судана као шефа судске власти, и новог премијера. Нови премијер Абдала Хамдок, 61-годишњи економиста, који је претходно радио за Економски одбор УН-а за Африку, положио је 21. августа заклетву. Покренуо је разговоре с ММФ-ом и Светском банком с циљем стабилизације привреде, која је била у тешкој ситуацији због несташице хране, горива и девиза. Хамдок је проценио да би 10 милијарди долара током две године било довољно за заустављање панике и рекао да је више од 70 одсто буџета за 2018. потрошено на мере повезане с грађанским ратом. Владе Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата уложиле су значајне износе подржавајући војно веће још од Башировог свргавања. Потом је 3. септембра Хамдок именовао 14 цивилних министара, укључујући прву министарку иностраних послова и прву коптску хришћанку на власти у Судану. Након тога је кренуо у мукотрпне преговоре с бројним наоружаним групама у земљи.
Према новом мировном споразуму, суданско 39-месечно прелазно раздобље заједничке цивилно-војне владавине вратиће се на почетак од датума потписивања. Аранжман о подели моћи између Снага слободе и промена и Прелазног сувереног већа такође ће бити измењен тако да укључи и представнике побуњеничких потписника. Те ће групе добити три места у Већу за сувереност, пет министара у прелазном кабинету и четвртину места у још увек неуспостављеном прелазном законодавном телу. Регионално, споразум покрива различите делове Судана и различите аранжмане с побуњеничким потписницима који имају право на 10 до 40 одсто места у регионалним властима. Споразум је такође захтевао да жене буду заступљене на свим нивоима власти с уделом од најмање 40 одсто.
У Дарфуру, где су се догодила нека од најгрубљих кршења људских права у суданским сукобима, споразум успоставља одбор за истину и помирење и оснажује традиционалне правосудне механизме. Као део поступка, потписници су такође потврдили спремност за сарадњу с Међународним кривичним судом у вези с особама против којих су издати налози за хапшење. У међувремену, влада је у обавези да плаћа регији 750 милиона долара током десет година. Споразум о Дарфуру такође утире пут новим заједничким снагама названим Националне снаге за одржавање мира у Дарфуру. Састојаће се од војника из оружаних покрета и владиних снага. Њихова ће мисија бити одржавање безбедности, заштита цивила и разоружање регије. И у Дарфуру и у два друга подручја (Плави Нил и Јужни Кордофан), такође ће се настојати да се поступно демобилишу и реинтегришу наоружани побуњенички борци.
Нови мировни споразум пружа трачак наде у дугој историји сукоба у Судану. Али се суочава са неколико изазова да би био успешан. Непосредни камен спотицања је чињеница да су две побуњеничке групе са значајним присуством на терену до сада одбијале да га потпишу. СПЛМ-Н, предвођен Абделом Азизом Ал-Хилуом, повукао се из преговора у августу након што је одбио да прихвати заменика Прелазног сувереног већа Мохамеда Хамдана Дагала (званог Хемеди) за председника прелазног тима власти. Међутим, уложени су значајни напори за наставак преговора. Почетком септембра премијер Хамдок и Ал-Хилу састали су се у Адис Абеби. Њихови су разговори довели до заједничке изјаве у којој се тврди да држава мора бити секуларна. Ако се ово не поштује, сложили су се да би Јужни Кордофан и Плави Нил - где делује СПЛМ-Н и који се у војсци сматра најјачом побуњеничком групом – требало да самостално одреде своју судбину. Потом се 8. октобра Ал-Хилу састао с Хемедијем. У изјавама за новинаре након састанка, њих двојица су рекли да је састанак одржан како би се вратило поверење и да ће наставити разговоре након одржавања радионица на којима ће се разговарати о препрекама миру. Прва је одржана 14. октобра и на њој се расправљало о раздвајању државе од религије.
Друга значајна оружана група која је до сада одбијала споразум је Ослободилачки покрет Судана. Предвођена Абделом Вахидом Нуром, ова група је одбила поступак и уместо тога сазвала националну конференцију. SLM-WN делује у Дарфуру и контролише подручја у Џебел Мари. Последњи пут сукобила се са суданском војском 28. септембра. Мировном споразуму су се успротивили и неки мање снажни оружани покрети као и неке организације цивилног друштва. Тако нпр. Удружење професионалаца и Суданска комунистичка партија тврде да ће се однос снага више померити ка војсци и даље од цивила. У неким деловима Судана мировни споразум такође се суочио с отпором група које очекују да изгубе. У источном Судану недавно су се догодили сукоби укључујући групе које су биле потписнице Мировног споразума за Источни Судан из 2006. године и које се осећају искљученима из новог споразума. И у Дарфуру и Кордофану дошло је до распламсавања борби међу незадовољним скупинама.
Неколико међународних организација и влада – као што су УН, Афричка Унија, ЕУ и "тројка" САД-а, Велике Британије и Норвешке - поздравило је споразум из Џубе. Позвали су СЛПМ-Н на челу с Ал-Хилуом и SLM-WN да се придруже процесу. Међутим, како би у потпуности подржали споразум, међународни партнери можда ће морати да учине више. Један од кључних изазова за Судан биће финансирати спровођење мировног споразума у дело. Привредна ситуација се погоршава и иако су се донатори обавезали да ће платити трошкове споразума, то неће бити довољно ако је економија преслаба за стварање нових радних места и побољшање животног стандарда. Судану су потребна велика домаћа и страна улагања, као и могућност задуживања код међународних финансијских институција, што је тренутно ограничено због тога што се земља налази на америчком терористичком попису.
Нови мировни споразум је обећавајући и има већи улог од оних за време владавине бившег председника Омара ал-Башира. Међутим, све док неке велике побуњеничке групе нису потписнице, то остаје непотпуни мир. Ако нови мировни споразум не успе, биће то велики застој и за мировни процес у Судану и за његово прелазно раздобље. Ако успе, могао би пружити ону стабилност која је Судану преко потребна у транзицији ка демократији, али и одржавању саме државе.
