Сукоби на северу Мозамбика: Колатерална штета гасних корпорација или сукоб који је само чекао да се деси?
Исламски екстремизам представља све већу претњу области у којој се води борба за профит од експлоатације резерви природног гаса
Мозамбик, португалска колонија до 1975. године, једна је од најсиромашнијих земаља на свету. Већински хришћанску државу насељава око 20 одсто муслимана, као мањина која се створила од 8. века као резултат арапског, персијског и свахилијског ширења. Шездесетих и седамдесетих година левичарски покрет ФРЕЛИМО водио је борбу за независност од Португалије. И даље је доминантно политичко удружење у земљи (2019. године његов челник Филипе Њуси изабран је за председника у другом мандату). Од 1977. до 1992. године беснио је грађански рат између просовјетског покрета ФРЕЛИМО и милиције РЕНАМО коју подржава Јужна Африка, а која је данас главна опозициона странка.
Повратак РЕНАМО-а у оружану борбу 2013-2019., као и циклони који су погодиле Мозамбик 2016. и 2019. године, држали су регионални фокус даље од растуће исламистичке побуне на његовом северном периферном делу. Сада се то мења.
КОРОНА УБИЦА ХАРА ЧЕШКОМ: Епидемиолошка ситуација изузетно лоша, за само 24 сата преминуло чак 58 особа
НЕМАН ИЗ ДОБА ЈУРЕ ПРЕПЛАШИЛА ГРАЂАНЕ: Оклопљено створење натерало полицију да реагује (ФОТО/ВИДЕО)
НЕМАЧКА СЕ ГУШИ У ЕПИДЕМИЈИ КОРОНЕ: Берлин изводи војску на улице, раст оболелих незаустављив, власти очајне
У мозамбичкој провинцији Кабо Делгадо, која се граничи с Танзанијом, муслимани чине готово 60 одсто становништва. Њени аутохтони становници културно су блиски источној Африци. Током рата за независност, неке локалне етничке групе, попут Мванија, подржале су Португалце против ФРЕЛИМО-а, због чега су били дискриминисани у независном Мозамбику. Организовани криминал процветао је у економски маргинализованој регији, на пример, дуж пута кријумчарења хероина из Азије у Јужну Африку. У позадини ових проблема радикална идеја одвајања од државе с властитим верским школама, џамијама итд. стекла је популарност међу муслиманима. Локална група Ансар ал-Суна, у којој су се обрели и екстремисти из Кеније и Танзаније, покренула је 2017. оружане нападе на војнике, полицајце и званичике, углавном мачетама. Због владине блокаде провинције и недостатка поузданих информација с тог подручја, структура, вођство или тачни циљеви покрета још увек нису познати. Од средине 2019. - можда уз спољну помоћ и новац од криминала - нападачи користе модерно оружје, њихове су акције добро координисане, а војска Мозамбика је у дефанзиви. Дана 11. августа ове године екстремисти су заробили и од тада држе лучки град Мосимбоа да Праја који има 30.000 становника. До сада је у целој регији око 1.500 људи погинуло у сукобу, а 250.000 их је напустило своје домове. Од јула 2019. група "Даеш" (ИСИЛ или ИСИС) средњоафричке провинције преузела је одговорност за нападе у Мозамбику. Међутим, размера утицаја међународне ИСИС мреже на развој догађаја у Мозамбику дискутабилни су. Језгра побуњеничких снага су локални Мвани, који познају тешко и ретко насељено подручје.
Један од извора сукоба била је фрустрација становника покрајине због недостатка развоја упркос богатим природним ресурсима. У 2010. години резерве природног гаса процењене су на готово 3 милијарде кубних метара, највеће на континенту након Нигерије и Алжира, откривене су у сливу Ровума на северној обали Мозамбика. То је привукло међународну пажњу. На полуострву Афунги у Кабо Делгаду у току су три велика инфраструктурна пројекта за течни гас с ових поља: Мозамбички ЛНГ пројект (укупно, вредан 20 милијарди америчких долара), Ровума ЛНГ пројект (Ексон Мобајл, ЕНИ, ЦНПЦ; вредан 30 милијарди америчких долара) и Корал ФЛНГ пројект (ЕНИ и Ексон Мобајл; 4,7 милијарди америчких долара). Такође на полуострву, јапански Мицуи ОСК Лајнс и турски Карпауершип планирају градити делимично плутајућу ЛНГ електрану. Јужна Африка, која пати од недостатка извора енергије, планира изградњу 2.450 км дугог гасовода од Кабо Делгада. Такође би се тако снабдевали и сви главни градови Мозамбика. Учинци развоја инвестиција које би, према властима Мозамбика, земљу чиниле једним од највећих извозника ЛНГ-а, укључују расељавање становништва, губитак приступа риболову и претње јединственој биосфери архипелага Куиримбас.
Гасну инфраструктуру углавном штите приватне компаније (америчке, британске, француске, канадске, јужноафричке) које је основао некадашњи војни персонал по наруџбини инвеститора. То је такође приоритет властима Мозамбика. Као резултат, снаге усмерене на борбу против исламиста ослабљене су - на пример, браниоцима нападнутог Мосимбоа да Праје понестало је миниције. Иако није било покушаја напада на полуострво Афунги (нпр. на радне кампове, ваздушну луку, постојећу инфраструктуру), особље гасних компанија постаје жртва напада у провинцији. Ескалација сукоба изазива забринутост страних корпорација, али није зауставила улагања. У јулу је француски Тотал осигурао финансирање већине својих пројеката и обавезао се на покретање извоза ЛНГ-а од 2024. године (13,1 милиона тона годишње, могуће проширење на 43 милиона тона).
Све већа присутност "Даеша" и претња инвестицијама повећали су интерес других земаља за сукоб. Амерички Стејт Департмент обавезао се ојачати сарадњу с Мозамбиком у борби против дрога, указујући на везе између кријумчара и екстремиста. Француска тражи успостављање своје војне поморске мисије у Мозамбику. Формално, супротставили би се ширењу џихадиста; у пракси такође осигуравају улагања у морске резерве. Танзанија је распоредила трупе у регије које се граниче с Мозамбиком и најавила офанзиву против побуњеничких база с његове стране границе. Јужноафричке власти размишљају о слању снага у Кабо Делгадо, с обзиром да је 3. јула „Даеш“ у свом пропагандном магазину "Ал-Наба" запретио нападима унутар Јужне Африке уколико та земља одлучи интервенисати. Као одговор на то, власти Јужне Африке покушавају неутралисати локалне јединице "Даеша", за које верују да логистички и финансијски подржавају побуну. Екстремисти су упутили сличне претње Јужноафричкој развојној заједници (САДЦ), чији су челници разговарали о Мозамбику на самиту 17. августа, али нису одлучили о регионалној интервенцији. У прошлости је организација слала трупе у државе чланице заглибљене у кризама, попут ДР Конга 1998-1999 или Лесота 1998.
Приватне снаге играју кључну улогу у борби против екстремиста. Бројне приватне војне компаније настојале су подржати мозамбичку војску против џихадиста. Након посете председника Њусија Москви 22. августа 2019. године, додељен је уговор "Вагнер Групи", руској приватној војној компанији. Међутим, контингент од око 200 војника који су стигли следећег месеца показао се неспремним - Руси нису могли сарађивати са мозамбичком војском, њихове су беспилотне летелице биле бескорисне у густој шуми, а у октобру је убијено најмање седам војника "Вагнера" у заседама (неки од њих су и обезглављени). Убрзо су њихово место на фронту заузели "Дикова саветодавна група (ДАГ)" родезијских/зимбабвеанских ветерана који су се у Мозамбику борили против РЕНАМО-а 1980-их. У априлу су борбени хеликоптери ДАГ-а одбранили главни град покрајине Пембу од напада исламиста.
Мозамбички исламисти мењају тактику - више нису ограничени на герилске нападе, већ ће настојати да створе територијалну управу у провинцији, попут Ал-Шабаба у Сомалији. Интереси глобалних сила и проблеми муслиманског становништва у провинцији чине сукоб привлачним у пропагандном смислу за "Даеш", за који је Африка постала важно подручје ширења након губитка територија у Сирији и Ираку. Бруталност војске повећаће локалну подршку побуни. Међународна терористичка мрежа уочава могућност за нападе на гасну инфраструктуру, тј. америчку или француску, на копну и на мору. Мозамбичке власти, за које би парализа улагања значила губитак могућности удвостручења БДП-а и значајних буџетских прихода, потражиће спољну подршку.
Неуспех Вагнера подстаћи ће енергетске компаније да одаберу партнере с више искуства у регији, попут војних снага САДЦ-а, смањујући тако шансе Русије да игра улогу у сукобима у Малију и Буркини Фасо, које она тражи. Вероватно би се формирала међународна војна мисија под вођством Јужне Африке уз учествовање Француске и подршку ЕУ, тако да ће Мозамбик заправо постати поприште интереса разних енергетских компанија које ће засигурно користити домаће и потенцијалне стране туристе као разлог своје оружане присутности у овој афричкој земљи.
