ЖУТИ КРСТ ИМ ЈЕ СВЕ БЛЕЂИ, ОБЈАВЉЕНЕ ФРАПАНТНЕ БРОЈКЕ: Хришћанство нестаје у Шведској, шта се дешава?!
Шведска је данас секуларна скандинавска држава
Познато је да је Шведска једна од скандинавских или нордијских земаља где је заступљена махом Шведска црква (лутеранска/протестантска) која припада хришћанској религији и која је настала одвајањем током периода Реформације од Римокатоличке цркве и папе током 16. века.
ЗАСТРАШУЈУЋИ МАСАКР! Трансродна особа упала у школу па убила троје деце и троје одраслих! (ФОТО/ВИДЕО)
ИЗБИО ВЕЛИКИ ПОЖАР У МИГРАНТСКОМ КАМПУ: Још увек броје мртве, велики број погинулих и повређених! (ВИДЕО)
ПРЕТИ НОВИ ТАЛАС НАСИЉА, СПРЕМНО 13.000 ПОЛИЦАЈАЦА: "Постоји веома озбиљан ризик, желе да запале Француску!"
Данас је у земљи најзаступљенија управо Црква Шведске, а поред ње, ту су и Слободна црква, Католичка црква, јудаизам, ислам, хиндуизам, православље, бахаизам, будизам, Јеховини сведоци, нордијски неопаганизам...
Шведска црква, познатија и као "Свенска киркан" је евангеличко-лутеранска заједница чије је седиште у древном граду Упсали, граду који је још од средњег века био центар шведске цркве.
Интересантно је да је Шведска црква одвојена од државе већ 23 године, односно од 2000. године, што значи да Шведска више нема званичну државну религију. Шведска је заправо једина нордијска земља без државне цркве, јер су Норвешка, Данска, Исланд и Финска задржале своју.
Око 53 процента шведског становништва су чланови Цркве Шведске. Запањујућа је, а за многе и забрињавајућа чињеница да је рекордан број Швеђана је напустио цркву у последњих неколико деценија, а предвиђа се наставак пада чланства јер млади Швеђани не успевају да заузму место старијих чланова. Истраживања такође показују да све мањи број Швеђана редовно посећује верске службе.
Присуство религије и цркве у животима многих Швеђана је највидљивије када се изводе традиционални ритуали или церемоније. Главни међу њима су крштења, венчања и сахране. Прослава моћних шведских културних традиција као што је Луција такође може укључивати црквену службу и певање химни.
Присуство религиозног наслеђа у Шведској се такође може видети у неколико хришћанских празника који још заузимају важно место у шведском календару. Иако се ретко прослављају одласком у цркву, Богојављење, Вазнесење, Педесетница и Дан Свих светих су званични празници у Шведској, као и Ускрс.
Као и другде на Западу, Божић у Шведској прати хришћанску традицију, а Адвент је централни део шведског празничног периода и одбројавања до Бадње вечери. Колико год секуларна модерна Шведска била, ове празнике свакако поздрављају и религиозни и нерелигиозни Швеђани.
Шведска су веома секуларна нација и скоро половина Швеђана каже да религија "уопште није важна", показало је истраживање Истраживачког центра Пеw. Чини се да је Шведска једна од најмање религиозних земаља на свету, заједно са земљама као што су Чешка, Француска, Јапан, Аустралија, Велика Британија и Холандија. Двоје од десет Швеђана каже да је религија "донекле важна" или "веома важна", у поређењу са, на пример, седам од десет Американаца.
Ни сви Швеђани нису задовољни понекад истакнутом културном улогом цркве, а многи људи траже алтернативне облике ритуала. На пример, само око 23 одсто венчања данас одржава Шведска црква. Године 1970. та бројка је износила 80 одсто. Постоје и нерелигијске церемоније "давања имена" за одојчад, са циљем да се прослави долазак новог детета без религиозног призвука крштења.
Да би помогла у финансирању својих међународних и домаћих активности, Црква Шведске наплаћује накнаду својим члановима. Накнада тренутно у просеку износи око 1 одсто прихода чланова. Приоритети у потрошњи цркве укључују одржавање и реновирање око 3.700 црквених зграда које јој припадају широм Шведске.
Шведска црква има имовину од 45 милијарди шведских круна (од 2021.), углавном зграде и земљиште. У складу са шведском праксом транспарентности и отворености у јавним организацијама и институцијама, јавност може да испита активности и финансије Цркве Шведске у њеном годишњем извештају.
Друге верске заједнице могу да добију државну подршку и помоћ у финансијама. Шведска агенција за подршку верским заједницама је владин орган који пружа финансијску помоћ другим верским заједницама осим Цркве Шведске. Циљ ове подршке је да помогне верским групама да обезбеде одрживост својих активности и услуга.
Године 1960. прве жене свештеници су рукоположене у Цркви Шведске. Данас су половина свештеника жене, и оне чине већину оних који се школују за свештенике. Између 2014. и 2022. године, надбискуп, односно главни представник Цркве Шведске и на националном и на међународном плану – била је Антје Јацкелен, прва жена у Шведској на тој функцији.
Једнакост је камен темељац у Шведској. Шведска црква је често пратила либералне друштвене промене уместо да их омета. На пример, 2009. године Шведска је легализовала истополне бракове и црква је одлучила да исте године почне да обавља церемоније истополних бракова.
Док чланство у Шведској цркви опада, последњих година се повећало чланство у другим црквама и религијама. Треба напоменути, међутим, да су пријављени бројеви о верској припадности у Шведској само процене, пошто шведски закон забрањује регистрацију људи на основу њихове вере.
Поред Цркве Шведске, најистакнутије хришћанске цркве су Слободне цркве. Иако су такође протестантске, слободне цркве су независне од Шведске цркве и карактеришу их евангелистички, пентекостални, методистички и баптистички елементи. Подручје око града Јонкопинга у Смоланду понекад се назива "Шведски библијски појас" због традиционално високе активности Слободне цркве.
Процењује се да шведска Јеврејска заједница броји од 15.000–20.000 људи. Јевреји су једна од пет званичних шведских националних мањина, а јидиш један од званично признатих мањинских језика.
Поред тога, повећана имиграција је допринела већој верској разноликости. Католичка црква у Шведској извештава о повећању чланства и наводи имигранте као примарни извор. Још једна растућа религија је ислам. У Шведској постоје неке наменски изграђене џамије, али и много такозваних подрумских џамија. А ту су и многе источне православне и оријенталне православне цркве специфичне за државу, од којих су највећа Српска православна црква и Сиријска православна црква.
Почетак религиозног искуства у Шведској често води назад до прехришћанске нордијске религије. Нордијска веровања нису била основа за организовану религију, већ за свеобухватни културни систем. Централно у пракси нордијских веровања били су "обреди", међу њима и ритуално жртвовање животиња, а понекад чак и људи! На тим скуповима се делило јело и пиће у заједништву са боговима и тражило се предзнање за веће благостање. Один и Тор, вероватно најпознатија нордијска божанства, били су богови одговорни за рат и небо.
Нордијска веровања су се задржала до 12. века, Шведска је била последња скандинавска земља коју су католички мисионари покрстили. Године 1164. настала је такозвана црквена покрајина Католичке цркве и католичанство је постало чврсто утемељено. Швеђани су чак учествовали у сопственим верзијама чувених католичких крсташких ратова упуштајући се у разне експедиције да покрсте Финску и балтичке државе.
Иако су Швеђани били ревносни католици до касног средњег века, земља ће им касније постати позната као бастион протестантизма. Шведска је завршила трансформацију из католичке у протестантску веру до краја 1500-их. Током наредног периода, држава се блиско идентификовала са новом лутеранском религијом и кажњавала одступање од веровања које је одобрила држава.
Све до 1858. године, покатоличавање је могло бити кажњено изгнанством. 1600-их, шведски краљ Густав II Адолф је чак увео Шведску у Тридесетогодишњи рат у Немачкој, наводно ради одбране протестантске вере.
Упркос тешкој прошлости, Шведска је постала земља која данас фаворизује верску слободу. Од 1951. године слобода вероисповести је уткана у шведске законе и студије су показале да у данашњој Шведској велика већина одговара позитивно на питање да ли свако треба да има право да слободно исповеда своју веру.
