СВЕТ је чекао на ово: Скида се ознака "ПОВЕРЉИВО" - Кенеди, ЦИА и све остале ТАЈНЕ излазе на видело

Крајем октобра истиче ознака тајности на бројним запечаћеним досијеима америчких обавештајних служби. Јавност би тако могла да сазна све детаље неких од навећих мистерија америчке прошлости, укључујући и ону најтрауматичнију - убиство председника Џона Кенедија.

Полицијска акција се наставља: Ухапшено још 4 СПАВАЧА Исламске државе, сами правили ОРУЖЈЕ

КАТАСТРОФА НА ОБАЛИ СЛОНОВАЧЕ: Руски авион "Антонов" пао у море, има мртвих! (ФОТО)

Некадашњи председник САД Џорџ Буш старији потписао је 1992. године декрет по којем ће 2017. ознака "топ сецрет" бити скинута са свих докумената и информација о атентату на Џона Кенедија. Буш је тада потписао тзв. "Акт о Џону Кенедију", по којем ће Национални архив има рок да до 26. октобра обелодане све поверљиве податке о атентату на омиљеног председника Америке. Једини ко би то могао да спречи јесте Доналд Трамп, и то уколико процени да би откривање ових тајни нашкодило националној безбедности САД.

Укупан број докумената којима ознака тајности истиче 26. октобра је 3.100, а у њима се, сем података о атентату на Кенедија, налазе бројни занимљиви фајлови који би могли да расветле неке од највећих мистерија Америке.

Велика већина Американаца је у анкети коју је спровео "Њујорк тајмс" изјавила да би волела да се се документи обелодане.

Да ли је постојала комплексна завера да се убије Кенеди? Да ли је Ли Харви Освалд заиста убица? Ниједан чврст доказ не постоји за прву тврдњу, док у другу, упркос силним доказима ФБИ-ја, мало ко у Америци верује. Људи су склони теоријама завере, нарочито када је реч о тако епохалним догађајима.

Два дана након убиства, 24. новембра 1963, Ли Харви Освалд, који је убио Кенедија из пушке коју је платио 21 долар, појавио се на националној телевизији, са све лисицама на рукама и полицајцима Даласа који га воде у притвор. У том тренутку десио се нови шок: Крупни човек по имену Џек Руби прилази Освалду и у њега испаљује само један метак, али довољан да цела Америка посматра како убица њиховог председника умире у боловима.

Руби, власник ноћног клуба, био је човек са добрим везама са мафијом, а након убиства Освалда изјавио је да га је обузела "патриотска жеља за осветом".

Принудни председник Линдон Џонсон оснива Воренову комисију како би испитала све недоумице око атентат на Кенедија. Комисија веома брзо избцује званичну верзију о "усамљеном атентатору Освалду".

Међутим, 1978. појављује се извештај тзв. Комитета за убиства, који у свом извештају наводи да је Кенедијев атентат резултат завере, која је укључивала могућност постојања више пуцача, као и фактор организованог криминала.

Мрежа "Кенеди"

Породица Кенеди је шездесетих година била уплетена у мутну мрежу различитих договора и савеза. Хладни рат је ушао у своју 15. годину када је Кенеди изабран за председника 1960. Морбидни страх од нуклеарне катаклизме паралисао је Американце, и истовремено дао одрешене руке сенатору Џоу Мекартију (блиском пријатељу Кенедијевих), да додатно распламса параноју америчког естаблишмента.

Кенеди је био први ирски католик на челу САД, а земљу је водио као породични бизнис, пише Џон Ли, уредник недељног издања "Дејли мејла", "Маил он Sunday".

Његов брат Боби био је постављен у Министарство правде. Двојица гламурозних демократа, који су личили на момке са постера, били су ударна "антикомунистичка игла" Америке. Главна мета био им је Фидел Кастро, који је само годину дана раније успоставио комунистички режим на америчком прагу. Кенедијеви су чинили све да елиминишу Кастра, а поједине теорије завере истичу да је у некима од шест стотина покушаја атентата на жилавог Кубанца била унајмљена и мафија. Ирски лист пише да би и та недоумица коначно могла да буде распетљана, уколико Трамп одлучи да са јавношћу подели тајне Националног архива.