СВЕТ ЈЕ НА ИВИЦИ РАТА: Од Украјине до Блиског истока сукоб се рапидно шири и то иде у корист ЊИМА

Израелска војска најавила је у недељу да ће интензивирати ваздушне ударе по Појасу Газе пре него што започне друга фаза рата као одговор на напад Хамаса на јеврејска насеља од 7. октобра у ком је убијено око 1.400 цивила и војника док их је око 2.700 рањено, а 203 су киднапована!

ИЗРАЕЛ ОБЈАВИО УСЛОВ ЗА КРАЈ РАТА! Имају само један захтев за Хамас

ИЗРАЕЛ ОБЈАВИО УСЛОВ ЗА КРАЈ РАТА! Имају само један захтев за Хамас

МОГУЋА СУ САМО ДВА СЦЕНАРИЈА Да ли ће Израел кренути у копнену офанзиву? Откривени детаљи из војске: Крајње стање овог рата...

МОГУЋА СУ САМО ДВА СЦЕНАРИЈА Да ли ће Израел кренути у копнену офанзиву? Откривени детаљи из војске: Крајње стање овог рата...

РУСКИ УЗВРАТНИ УДАР НЕ БИ ПРЕЖИВЕО НИЈЕДАН АГРЕСОР: Оваквом одбраном ставили тачку на нуклеарни рат?!

РУСКИ УЗВРАТНИ УДАР НЕ БИ ПРЕЖИВЕО НИЈЕДАН АГРЕСОР: Оваквом одбраном ставили тачку на нуклеарни рат?!

За 16 дана бомбардовања у Појасу Газе погинуло је више од 4.300 особа док је преко 14.000 рањено, а верује се да их је око 1.300 затрпано у рушевинама више стотина уништених зграда. Упркос великим губицима на обе стране, мали су изгледи за смиривање ситуације, јер Израел најављује другу фазу операција, уништење џепова отпора и копнену офанзиву на Појас Газе где на 365 квадратних километара живи око 2,3 милиона становника.

Либански Хезболах прети нападом на Израел са севера где је у недељу наређена евакуација још 14 јеврејских насеља. Уз то, Израел је ударима из ваздуха онеспособио два аеродрома у Сирији покушавајући да предупреди и очекиване нападе из овог правца. Израелској војсци прети отварање још једног фронта из правца Западне обале где живи скоро три милиона Палестинаца.

Војни аналитичар Александар Радић каже да је опасност од избијања великог рата реална:

- Наравно да је Хамасу и снагама које стоје иза њих у интересу да се у рат увуче страни фактор и да што више учесника постане део вртлога и хаоса на Блиском истоку. Наравно, свака од тих сила жели да калкулише и да оствари максималне интересе уз минималне конкретне потезе на терену. Криза је велика. Две ударне америчке групе носача авиона су послате у Медитеран, али сада као реаговање имају руску претњу и патроле "мигова 31" наоружаних "кинжалима" изнад Црног мора. Кина је такође послала групу ратних бродова. Први пут сада Кина показује зубе и тражи да и она буде присутна као сила. Све ове земље желе да заштите своје интересе.

САД су најавиле у недељу слање додатних ПВО система типа THAAD и "патриот" чији ће задатак бити заштита Израела од очекиваних напада пре свега из Либана и Сирије.

Улазак Ирана у сукоб планету би гурнуо у рат много већих размера од оног који већ 20 месеци бесни у Украјини.

Про­шле не­де­ље Израел и Блис­ки исток по­се­ти­ли су не­ма­ч­ки ка­н­це­лар Олаф Шо­лц и бри­тан­ски пре­ми­јер Ри­ши Су­нак. Евро­па је по­др­жа­ла Израел уз апел да се у обра­чу­ну про­тив Ха­ма­са по­ве­де ра­чу­на о жи­во­ти­ма па­ле­стин­ских ци­ви­ла. У Бри­се­лу су уве­ре­ни да би еска­ла­ци­ја на­си­ља до­ве­ла до пре­ли­ва­ња су­ко­ба и пла­ше се но­вог та­ла­са те­ро­ри­сти­ч­ких на­па­да. На то ука­зу­ју не­дав­на де­ша­ва­ња у Фра­н­цу­ској и Бе­л­ги­ји.

По­ма­га­ње вла­ди пред­сед­ни­ка Владимира Зе­ле­н­ског ви­ше не­ће би­ти прио­ри­тет Сје­ди­ње­них Др­жа­ва и за­па­д­них зе­ма­ља уко­ли­ко се на­ста­ви зао­штра­ва­ње кри­зе и еска­ла­ци­ја на­си­ља.

По­се­том Израе­лу пред­сед­ник Џо­зеф Ба­ј­ден је не­дво­сми­сле­но иска­зао со­ли­дар­ност и по­др­шку. Уз то, Сје­ди­ње­не Др­жа­ве су по­сла­ле два но­са­ча авио­на у исто­ч­ни Ме­ди­те­ран. Је­дан од њих је но­сач авио­на "USS Џе­ра­лд Р. Фо­рд", чи­ја је изгра­д­ња ко­шта­ла не­што пре­ко 15 ми­ли­ја­р­ди до­ла­ра и ко­ји мо­же да по­не­се 75 авио­на и 4.500 во­ј­ни­ка.

Ин­те­рес зва­ни­ч­ног Кре­мља је­сте да до­ђе до ра­та на Блис­ком исто­ку ка­ко би За­пад пре­стао да ша­ље ору­ж­је Укра­ји­ни. Ру­си­ја би мо­гла да по­др­жи Ха­мас и ли­бан­ски Хез­бо­лах сла­њем нао­ру­жа­ња, ау­то­мат­ских пу­ша­ка АК-47 и ру­ч­них ра­ке­т­них ба­ца­ча.

Сла­њем јед­не бо­р­бе­не гру­пе но­са­ча авио­на из Па­ци­фи­ка у Ме­ди­те­ран, Аме­ри­ка је ра­зву­кла сво­ју фло­ту, због че­га би ки­не­ски пред­сед­ник Си Ђи­н­пи­нг мо­гао да убр­за свој хла­д­ни рат про­тив Та­ј­ва­на.

СИРИЈА

Си­ри­ј­ски пред­сед­ник Ба­шар ел Асад би мо­гао да по­ку­ша да по­пра­ви углед у на­ро­ду та­ко што ће по­ку­ша­ти да по­но­во осво­ји Го­лан­ску ви­со­ра­ван од Израе­ла уз по­др­шку ру­ских тру­па сме­ште­них у Си­ри­ји, као и при­па­д­ни­ка Иран­ске ре­во­лу­цио­нар­не га­р­де.

ЛИБАН

Хез­бо­лах, ко­ји ужи­ва зна­ча­ј­ну по­др­шку Ира­на, има у сво­јим ре­до­ви­ма око 100.000 бо­ра­ца. Мо­гао би да са се­ве­ра на­па­д­не Израел, чи­ја је глав­ни­на сна­га око По­ја­са Га­зе.

СА­У­Д­И­Ј­С­КА АРАБИЈА

Јед­на од на­ф­том на­ј­бо­га­ти­јих др­жа­ва све­та по­след­њих ме­се­ци је ишла у пра­в­цу пос­ти­за­ња спо­ра­зу­ма о ме­ђу­соб­ном приз­на­њу са Израе­лом, али на­кон на­па­да Ха­ма­са и же­сто­ког од­го­во­ра Тел Ави­ва, Ри­јад се све ви­ше окре­ће ек­стре­м­ним ста­во­ви­ма Ира­на, ко­ји ва­жи за за­кле­тог не­при­ја­те­ља Израе­ла и с ко­јим је Аме­ри­ка де­це­ни­ја­ма у ко­ли­зи­ји.

ИРАН

Иа­ко вла­да­ју­ћи ре­жим не­ма ве­ли­ку по­пу­лар­ност, мо­гао би да уз по­др­шку Ки­не и Ру­си­је кре­не у су­коб про­тив Израе­ла - ди­ре­к­т­но пре­ко Ха­ма­са и Хез­бо­ла­ха, или ин­ди­ре­к­т­но на­ру­ша­ва­ју­ћи од­но­се Израе­ла са ара­п­ским зе­мља­ма.

ЕГИПАТ

Еги­пат је пр­ва ара­п­ска зе­мља ко­ја је приз­на­ла Израел пре ви­ше од 40 го­ди­на, али њи­хо­ви ко­ре­к­т­ни ме­ђу­соб­ни од­но­си су избле­де­ли на­кон израе­л­ских ва­зду­шних уда­ра на По­јас Га­зе, ко­ји се гра­ни­чи са Еги­п­том.

ЗА­П­А­Д­НА ОБАЛА

Ако Хез­бо­лах на­па­д­не са се­ве­ра, па­ле­сти­н­ци на За­па­д­ној оба­ли би мо­гли да отво­ре тре­ћи фронт про­тив Израе­ла, ко­ји има у ре­гио­ну 150.000 во­ј­ни­ка, со­ли­да­ри­шу­ћи се са су­на­род­ни­ци­ма у По­ја­су Га­зе.