Свет неће бити исти после Кимове посете Пекингу: Какву је поруку Ђинпинг заправо упутио Трампу?

Историјска посета Ким Џонг Уна Кини изазвала је помпу у Азији и Америци.

Аналитичари два континента сагласни су око истинског повода - све се врти око могућег састанка лидера Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и Северне Кореје Ким Џонг Уна.

Долазак севернокорејског врховног вође у Пекинг је историјски у више аспеката. То је његова прва посета страној земљи од како је стао на чело земље 2011. године и први састанак са лидером државе.

Аналитичари као разлог посете наводе утврђивање односа Северне Кореје и Кине која је традиционални савезник и економски добротвор. Традиционално савезништво било је напето након што је Ким повукао високе званичнике у Пекингу, а тензије су биле највише након серија тестирања ракета. Разилажење између две земље настало је и идеолошки током отварања Кине ка свету, док се Северна Кореја затварала.

Танг Жао, севернокорејски експерт у Карнеги Сингуа центру за глобалну политику у Пекингу, рекао је да је посета можда усмерена према ангажовању кинеске подршке Кимовом састанку са Трампом у случају да дипломатски разговори пропадну.

- Уколико преговори пропадну САД би могле да испробају и насилнији приступ или чак војни напад - сматра Жао.

Кина ипак има заједнички одбрамени уговор са Северном Корејом који налаже да обе стране "истовремено ставе на располагање војну и другу помоћ".

Аналитичар Алекс Локи посету тумачи и као покушај кинеске стране да стекне предност. Локи сматра да је Си Ђинпинг нервозан због разговора Северне Кореје и САД, што би могло да доведе до уједињене Кореје, или америчког пристуства у Северној Кореји, што је у супротности са стратешким интересима Кине.

Данијел Пикстон, стручњак за Источну Азију на Универзитету Трој у Јужној Кореји, истиче да би "пукотине" у односима Пјонгјанга и Сеула могле и да се прошире, уколико је Ким спреман на уступке Кини.

Јужна Кореја жели да се ситуација на полуострву стиша. Вашингтон жели да осигура да војне базе у Јапану и Јужној Кореји остану нетакнуте. Кина, ипак, не воли присуство америчких трупа на својим границама и бесни због тога што се на јужнокорејској територији налази антиракетни систем Америке, а лошем расположењу иде на руку и недавно уведене Трампове тарифе на кинеску робу.

Са тензијама које поново расту између Пекинга и Вашингтона, ако је Ким спреман на споразум, председник Си би можда био у искушењу да стави своје интересе испред каприца Беле куће.

Пикстон наводи и да је дугорочни циљ Кине да раскине Споразум о миру са Јапаном, склопљен у Сан Франциску 1951. године, којим би утицај САД у Азији опао и ставио Кину на место безбедносног и економског царства.