ВРЕДАН ПОПУТ ЗЛАТА: Тамјан заузима посебно место у хришћанској традицији, а сада му прети нестанак
Експлоатација једног од најстаријих познатих мириса на свету достигла врхунац
Божић је скоро немогуће замислити без мириса тамјана. Ова мирисна смола се већ вековима скупља са дрвећа у Сомалији и другим земљама региона. Али, опасност прети како светској производњи тако и традицији.
"ВАРТОЛОМЕЈА СТИГЛА БОЖИЈА КАЗНА" Руски патријарх Кирил открио велики грех васељенског патријарха
САДА И ЗВАНИЧНО: Бајден одлучио кога ће номиновати на место државног тужиоца САД (ВИДЕО)
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) НОВИ СНИМАК БРУТАЛНОГ УБИСТВА: Сада се види ко је убио жену у згради Конгреса
Три мудраца, која су дошла да се поклоне новорођеном Исусу у Витлејему, донели су драгоцене поклоне - злато, тамјан и миру.
То је прича коју у већински хришћанским земљама зна скоро свако дете. Но, познати мирис тамјана не прожима само цркве, већ је и омиљено уље у арома-терапији.
Због тога тамјан доживљава до сада невиђени процват, али у земљама попут Сомалије, која је један од највећих произвођача, не гледају на то само позитивно.
Истраживачи упозоравају, ова драгоцена роба, која се вековима употребљава од старог старог Египта па до модерне медицине, могла би да нестане.
Чаробно дрво
Тамјан се добија од босвелија (Boswellia) дрвета. Различите врсте налазе се поред Сомалије и у Етиопији, Судану, Оману, Јемену и Индији.
- Дрво се зареже секиром а онда му се даје времена да пусти Бејо - објашњава Сомалијка Ардо Мире користећи локални израз за тамјан. Породица 55-годишњакиње преко сто година у центру Сомалије сакупља смолу од које се производи тамјан.
Али, Ардо не зна колико дуго ће моћи да очува породичну традицију.
- Тамјана је данас све мање, јер дрвеће изумире а потражња је огромна - рекла је она.
Тамјан последњих година доживљава процват посебно у Сједињеним Државама и Европи. Поред кађења, користи се у арома-терапији као уље и у сапунима.
- Потражња је огромна и незасита - каже Франс Бонгерс са Универзитета у Вагенингену у Холандији који се бави истраживањем дрвећа босвелија.
Ово све више погађа Сомалију, а посебно полуаутономну област Сомалиланд. Врсте које се тамо производе босвелија сакра (Boswellia сацра), позната и као босвелија картерии (Boswellia цартерии) тренутно су "врућа роба" на тржишту, каже експерткиња Ањанете Декарло (Anjanette ДеЦарло), која се са својом организацијом "Саве Франкинцесе" залаже за заштиту дрвећа.
Могло би да се помисли како је пораст потражње заправо благослов, али реалност је сасвим другачија. Прво, номадски народи који су сакупљали смолу са дрвећа се све више трајно насељавају, каже Декарло.
А заједно са порастом становништва, расте и притисак на дрвеће, такође и у забаченим областима.
- Видимо да све више људи сакупља смолу из дрвећа, јер је цена тамјана порасла - наводи Декарло.
С обзиром на слабу владу у Сомалиланду то се скоро уопште не контролише.
Јагма за мирисном смолом
- Овакав притисак на дрвеће, заједно са климатским променама је савршена олуја која уништава ресурсе - каже Декарло.
Светска унија за заштиту природе (ИУЦН) је 1998. дрво босвелија сакра означила као незнатно угрожено. Од тада, међутим, нису извршене нове процене.
Дрвеће је угрожено и у другим земљама, али због других разлога. У Етиопији, такође великом произвођачу тамјана, дрвеће босвелија папирифера (Boswellia papyrifera) жртвује се зарад добијања пољопровредног земљишта и сточарства, каже истраживач Бонгерс.
Такође и конфликт који тренутно бесни у региону Тиграј у северној Етиопији погађа и дрвеће. Бонгерс је прошле године у једној својој студији писао како у појединим популацијама дрвећа већ деценијама није било природне регенерације. "Очекивана производња тамјана ће се за 20 година преполовити."
Ко највише профитира
Процват производње тамјана, међутим, тешко да ће помоћи људима који сакупљају смолу да се извуку из сиромаштва. Дрвеће се често налази у неприступачним пределима, у којима има и много сукоба, а посао је напоран.
Сакупљачи у ланцу производње зарађују најмање. Један сакупљач тамјана може, у зависности од године и места, да сакупи око килограм смоле, коју прода за око три до шест долара, каже истраживач Стивен Џонсон, који се залаже за одрживе ланце снабдевања.
Друга рука зарађује око дупло више. Килограм смоле дестилован као уље продаје се за око 14-22 долара. Док етерично уље упаковано у мале бочице на тржишту достиже фантастичних 104 до 430 долара по килограму.
Али, истраживачи су јединствени: Заустављање производње тамјана није решење. Уместо тога производња мора да буде одржива. С једне стране би контрола сакупљања смоле требало да буде строже контролисана, каже Декарло.
Поједини произвођачи већ данас улажу напоре да пажљивије испитају ланце снабдевања и купују тамо где се види да је производња одржива. С друге стране би велика потражња могла да буде задовољена плантажама, како би се притисак на босвелија дрвеће које расте слободно у природи смањио.
Неколико њих већ постоји, али дрвећу је потребно много година да нарасте. Људи би такође морали да више профитирају од процвата продаје тамјана. „Уместо да само извозе сирову смолу, они би морали и да производе тамјан", сматра Декарло.
