ТЕНЗИЈЕ НЕ ПРЕСТАЈУ! На помолу оружани сукоб Кине и САД? Само једна грешка је потребна...
Ситуацију чине још опаснијом изразито различити ставови САД-а и Кине о извору проблема.
Кад се кинески ратни брод недавно приближио америчком разарачу у Тајванском мореузу на мање од 150 метара и присилио га да успори, био је то други пут у неколико дана да су Кина и САД били близу великог инцидента, а све указује на то да ће се "блиски сусрети" две оружане силе наставити и у будућности.
Крајем прошлог месеца кинески борбени авион пролетео је испред америчког ратног авиона изнад Јужног кинеског мора, што су Сједињене Државе оштро осудиле. Након сусрета с ратним бродом Бела кућа оптужила је Кину за "све већу агресивност", а Пекинг је одговорио да такве америчке војне активности у међународним водама "намерно подстичу ризик".
Кина је под председником Си Ђинпингом кренула с, како амерички званичници кажу, једним од највећих мирнодопских војних јачања у историји.
"ЈЕДАН ОД НАЈОПАСНИЈИХ ПЕРИОДА У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ" Велике силе озбиљно гомилају нуклеарно оружије
ОГЛАСИЛЕ СЕ СИРЕНЕ И ПОДИГНУТИ АВИОНИ: Кина и Тајван улазе у војни сукоб?
ПЉУШТЕ ОПТУЖБЕ НА РАЧУН ПЕКИНГА: Кина тајно изградила шпијунску базу на Куби?
Пекинг користи своју растућу војну способност и економску моћ како би се одупро деценијама војне доминације САД у Азији. Сједињене Државе сматрају странцем који се меша у стање у региону у коме себе сматрају чуварем мира и стабилности.
Посебан извор напетости су проласци америчких и њима савезничких војних бродова кроз Тајвански мореуз и Јужно кинеско море, за које САД тврде да представљају примену "слободе пловидбе" у том подручју.
Кина се жалила на америчке бродове и авионе у Тајванском мореузу и Јужном кинеском мору у близини острва које контролише, на које полаже право или их је вештачки изградила на морским гребенима и претворила у војна постројења.
Храбрији и агресивнији Кинези
Морнарица Народне ослободилачке војске обично прати америчке бродове при проласку. Неки аналитичари кажу да су кинески војни заповедници охрабрени да делују одлучније против страних војних бродова и авиона.
- Мислим да је оно што видимо вероватно последица општег охрабрења, можда чак и подстицаја за заповеднике бродова да буду агресивни када се за то укаже прилика, што подстиче безобзирније понашање - рекла је Џенифер Паркер, стручњакиња за одбрану на Аустралијском институту за стратешку политику.
Брод кинеске обалске страже у Јужном кинеском мору у фебруару усмерио је "војни ласер" на филипинско пловило, а Вијетнам је у мају захтевао од Пекинга да уклони истраживачке бродове из својих вода. Кина је рекла да су оба инцидента била законита и нормална.
Овакав приступ кинеске морнарице повећава шансе за судар, који би могао да прерасте у оружани сукоб, каже Дерек Гросман, виши обрамбени аналитичар.
- По мом мишљењу, ово је сценарио бр. 1 који више води према директном сукобу САД и Кине, а мање да Пекинг заузме неко спорно подручје у Јужном кинеском мору или нападне Тајван - рекао је.
Ситуацију чине још опаснијом изразито различити ставови САД-а и Кине о извору проблема. Сједињене Државе сматрају да Кина ремети статус quo својим претњама Тајвану и својим територијалним захтевима према Јужном кинеском мору богатом ресурсима. Одговор из перспективе САД-а је да настави да спроводи своје право да плови и лети у близини Кине.
Кинеска владајућа Комунистичка партија види те акције САД-а као провокативне и верује да је америчка тежња за војном доминацијом прави узрок опасности у регији, рекао је Тонг Цао, гостујући научник на Школи за јавне и међународне послове Универзитета Принстон.
"Кинески званичници уопштено не виде да њихово понашање доприноси ризицима - рекао је.
Нема дијалога
Овоме додајте још један проблем: недостатак поузданих комуникацијских канала између две војске. Високи званичник одбране САД-а, говорећи под условом анонимности, рекао је за Ројтерс да је од 2021. Кина одбила или није одговорила на више од десетак захтева за разговор с Пентагоном и готово десет захтева за ангажман на радном нивоу.
Кинеско министарство одбране није одмах одговорило на Ројтерсов захтев за коментар. Аналитичари кажу да је Кина опрезна с војним преговорима који би Сједињеним Државама могли дати бољи увид у операције кинеских оружаних снага. Кинески челници такође би радије да задрже америчко-кинеске расправе усредсређене на трговинска и економска питања.
Међутим, опасности нису хипотетске. Године 2001. амерички шпијунски авион принудно је слетео на острво Хаинан након судара с кинеским борбеним авионом. Један кинески пилот је погинуо, а Пекинг је задржао 24-члану америчку посаду 11 дана, пустивши их тек након што је Вашингтон послао писмо у којем каже да им је "јако жао".
Америчка војска дуго је подстицала Кину да отвори линије комуникације - како на вишим, тако и на нижим нивоима - како би се ублажио ризик да несреће прерасту у војне нападе.
Насупрот томе, кинески челници споро су успостављали војне контакте и брзо их прекидали током раздобља дипломатских напетости, кажу амерички званичници. Кина је суспендовала неколико војних дијалога на високом нивоу с Пентагоном након посете бивше председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану прошлог лета и одбила захтев САД-а за телефонски разговор између шефова одбране две земље након обарања кинеског шпијунског балона у америчком ваздушном простору овога лета.
