Терали су ме да пољубим СПАЉЕНО ТЕЛО ДЕЧАКА, други је нађен СМРЗНУТ: Жена испричала сав УЖАС СИРОТИШТА

Деца у сиротишту Светог Јосипа у Вермонту злостављана су и мучена, а иако има више десетина сведока, већ деценијама се ништа не предузима. Сиротиште је затворено 1974. године, а они који су изашли из њега живи носе трауматична искуства.

Јавна документа и интервјуи сведока поткрепљени су многим појединостима које су испричали корисници сиротишта. Они су 90-их година прошлог века покушали да покрену истрагу, али је Црква све порицала.

Нови детаљни извештај појавио се након четворогодишње истраге и показује да су се у сиротишту, које су водиле часне сестре од 1930-их до 1970-их, догађале стравичне ствари. Тврди се да је чак неколико деце и убијено.

Кључни сведок је била Сели Дејл која је одрасла у сиротишту и у њему била од своје друге до 23. године. Она је 1996. године дала исказ у којем је причала о страхотама које су се тамо догађале, а и како је видела часну како је дечака бацила кроз прозор. Другом приликом видела је часну која је дечака бацала из чамца у чамац на језеру - методом којом су тадашњи становници учили своју децу да пливају. Кад је дечак нестао под водом, Сали је питала часну је ли дете умрло. Она је одговорила: 'Не брини, он је отишао кући заувек'.

Она је тврдила и да су је часне сестре присилиле да пољуби спаљено тело дечака упозоравајући је да би се и њој могла слична ствар да се догоди ако побегне.

Дејлова, која је у међувремену преминула, била је једна од 100 бивших корисника тог сиротишта који су поднели тужбу против Цркве 90-их година. Али њихове тврдње никад нису биле доказане.

Шери Хуестис, која је често помагала око бриге за млађу децу, чула је једно вече ужасно вриштање и кад је изашла да види шта се догађа угледала је две часне како стоје крај треће која лежи раширених ногу. Између ногу, тврди Хуестис, појавила се црна беба. Следећи дан дошла је једна часна сестра, узела сатенски јастук и ставила га преко бебиног лица.

Кад је девојчица рекла социјалној радници сиротишта шта је видела часна ју је ошамарила свом снагом.

Јосиф Ескра који је у сиротишту био 50-их и раних 60-их година рекао је да се један дечак једном није појавио на вечери. Кренули су да га траже и пронашли су га завезаног за стабло тотално смрзнутог. 

Остале приче укључују ужасна премлаћивања, окрутне казне попут закључавања у минијатурне собице у којима би их палили шибицама као и сексуално злостављање редовница.

Црква је упорно негирала све злочине. Земљиште на којем се налазило сиротиште одавно је продано, а програмер који је купио плац сазидао је луксузне станове.