Трамп ће да покрене најкраћи рат у историји? Америка за свега пар сати може да освоји Гренланд

74 године касније, претња нападом на Гренланд долази управо из Америке.

Ове недеље, будући амерички председник Доналд Трамп шокирао је Европу одбивши да искључи употребу војне силе ради анексије највећег острва на свету, аутономне територије са 57.000 становника, која је део Краљевине Данске.

Трамп, који је у више наврата износио идеје о томе да САД преузме Канаду и Панамски канал, одавно је бацио око на Гренланд – стратешки важно острво богато минералима и нафтом, пише Index.hr.

Иако није спорно која би земља победила у евентуалном сукобу, Данска би можда имала боље шансе ако се обрати правницима. Копенхаген би могао затражити помоћ ЕУ у заштити Гренланда, позвати се на заједничке одбрамбене одредбе НАТО против напада највеће чланице савеза или преиспитати обавезе САД према споразуму из 1951. године.

Давид и Голијат

САД има највећи одбрамбени буџет на свету. Само прошле године потрошили су 948 милијарди долара на одбрану. Америчке оружане снаге броје 1,3 милиона војника, при чему су неки већ стационирани на Гренланду. С друге стране, Данска је прошле године потрошила 9,9 милијарди долара на одбрану, има свега 17.000 војника, а већина њене тешке опреме за копнено ратовање донирана је Украјини.

Ако би Трамп остварио своју претњу и силом анектирао Гренланд, "то би био најкраћи рат на свету. Гренланд нема никакав одбрамбени капацитет. Американци су већ главни", изјавио је Улрик Прам Гад, виши истраживач на Данском институту за међународне студије.

Неки бродови данске обалске страже повремено плове југоисточним водама Гренланда, али према данској штампи, софтвер потребан за циљање и коришћење наоружања на тим бродовима никада није купљен нити инсталиран, додао је он.

Прам Гад је рекао да је збуњен Трамповим намерама. "Да ли је то вербални испад? Или тзв. дипломатија претње међу савезницима? У ствари, не знамо, али изгледа да ће овакав начин рада обележити његову администрацију у наредне четири године."

Од опуштености до забринутости

Највиши званичници, укључујући данског министра спољних послова Ларса Леке Расмусена и америчког колегу на одласку, Ентонија Блинкена, у почетку су одбацили Трампове коментаре.

Међутим, данска премијерка Мете Фредериксен јуче је сазвала састанак с лидерима странака како би разговарали о том питању, док је Расмусен ревидирао своју првобитну реакцију. "Схватамо ово врло озбиљно, али немамо амбицију да ескалирамо рат речима с будућим председником САД", изјавио је он.

Гренланд неспособан за одбрану од инвазије

Према споразуму из 1951. године, САД се се обавезале да ће бранити Гренланд од било каквог напада, с обзиром на то да данске оружане снаге нису биле у стању да саме одбране огромно арктичко острво.

"Данска је била итекако свесна да не може сама бранити Гренланд од било кога", рекао је Кристијан Себи Кристенсен, виши истраживач Центра за војне студије Универзитета у Копенхагену. Да је Трамп заиста силом заузео територију, "питање је: против кога би се (Американци) борили? Против сопствене војске? Она је већ тамо", додао је.

Иако су САД значајно смањиле своју војну присутност на острву након Хладног рата, радарска станица за рано упозоравање и даље функционише у бази Питуфик на северозападу Гренланда. То је кључни систем који може открити летелице и балистичке пројектиле, укључујући потенцијалне руске нуклеарне интерконтиненталне пројектиле.

Шта данска војска ради на Гренланду?

У међувремену, данске оружане снаге нису опремљене нити обучене за одбрану од инвазије САД. Њихове активности су "усмерене на мирније војне задатке", објаснио је Себи Кристенсен, додајући да Данци редовно патролирају авионима и бродовима у гренландским водама.

У децембру прошле године дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен најавио је нови одбрамбени пакет вредан "више десетина милијарди" круна, којим ће се финансирати куповина две беспилотне летелице дугог домета, два патролна брода и опреме за псеће запреге.

Такође, новац ће бити искоришћен за запошљавање додатног особља у Арктичком командном центру у главном граду Гренланда, Нуку, као и за модернизацију аеродрома Кангерлусуак како би могао да прими борбене авионе Ф-35.

"Прва Трампова идеја о куповини Гренланда била је део америчке стратегије"

Овај притисак САД потакнут је захтевима за већим улагањем у надзор Гренланда, укључујући Трампове захтеве током његовог првог мандата, објаснио је Марк Јакобсен, професор на Краљевском данском војном колеџу.

Када је Трамп 2019. године први пут изнео идеју о куповини Гренланда, "то је био део америчке стратегије да натера Данску да потроши више новца на одбрану Гренланда", рекао је.

Иако су данске оружане снаге знатно мање од америчких, Копенхаген је озбиљно схватио потребу за јачањем одбране након почетка рата у Украјини.

Данска је прошле године издвојила 2,37% свог БДП-а за одбрану – изнад НАТО-овог циља од 2% – и планира додатна повећања. Њене ваздушне снаге мењају застарелу флоту Ф-16 модерним борбеним авионима Ф-35 и тренутно раде на набавци система противваздушне одбране.