Трамп по сваку цену спреман да заузме Гренланд?! Какав исход можемо очекивати? Ово су четири могућа сценарија

Претходно је 2019. године, током првог председничког мандата, наговестио да намерава да Америка купи Гренланд, али је ове недеље отишао корак даље, не одбацујући употребу економске и војне силе како би преузео ову територију.

Дански и европски званичници га нису подржали, рекавши да Гренланд није на продају и да се мора сачувати територијални интегритет.

Какав расплет може добити ова необична ситуација, када су две НАТО државе у сукобу око огромне територије која је 80 одсто покривена ледом, али која поседује значајно неискоришћено минерално богатство?

И како тежња за независношћу 56.000 становника Гренланда, који је под контролом Данске 300 година, може утицати на крајњи исход?

Ово су четири могућа сценарија за будућност Гренланда.

Трамп престане да буде заинтересован, ништа се не деси

Према неким нагађањима, Трампова изјава је само блеф, потез којим жели да натера Данску да појача безбедност Гренланда пред Русијом и Кином које желе већи утицај у овом регион.

Прошлог месеца, Данска је најавила нови пакет војне помоћи за Арктик, вредну 1,5 милијарди долара.

Помоћ је спремљена пре Трампових најава, али је вест о њој објављена само неколико сати после изјаве новоизабраног америчког председника, што је дански министар одбране описао као „иронију судбине".

- Оно што је важно у Трамповој изјави јесте да је он рекао да Данска мора да испуни њене обавезе на Арктику или да препусти Америци да то уради - каже Елизабет Свејн, главна политичка дописница за новине Политикен.

Марк Џејкобсен, ванредни професор на Краљевском колеџу данске одбране, верује да Трамп жели да се „позиционира пре преузимања председничке дужности", док Гренланд користи прилику да дође до већег међународног ауторитета, што је важан корак ка независности.

Тако да чак и ако Трамп престане да буде заинтересован за Гренланд, што професор Џејкобсен сматра најизвеснијим сценеријом, он је скренуо пажњу на ово питање.

Међутим, о независности Гренланда дуго се прича, а неки кажу да би Трампове најаве могле да окрену расправу у супротном правцу.

- Приметила сам да је последњих дана гренландски премијер умеренији, односно да говори 'Да, желимо независност, али на дуже стазе' - каже Свејн.

Гренланд изгласа независност и затражи ближе везе са Америком

Опште је мишљење на Гренланду да ће на крају постати независан, као и да ће, ако изгласа независност, Данска то прихватити и потврдити.

Ипак, мало је вероватно да би Гренланд гласао за независност ако његови становници не добију гаранције да ће и даље добијати државну помоћ од Данске како би финансирали здравствени и систем благостања.

- Премијер Гренланда можда сад протестује, али ако би заправо расписао референдум, било би му потребно убедљиво објашњење како ће спасити гренландску економију и систем благостања - рекао је Улрик Гад, виши истраживач на Данском институте међународних студија, за BBC.

Један од могућих будућих корака је слободно удруживање, попут везе коју Америка тренутно има са пацифичким државама, Маршалским Острвима, Микронезијом и Палауом.

Данска се раније противила оваквом статусу Гренланда и Фарских Острва, али Гад верује да садашња премијерка Мете Фредериксен није категорично против тога.

- Данска данас боље разуме историју Гренланда него пре 20 година - и прихвата одговорност за колонијализам, каже.

Недавне расправе би могле да „убеде Фредериксен да каже - боље да задржимо присуство Данске на Арктику и неку везу са Гренландом, чак и ако је слабија", додаје.

Али чак и ако Гренланд може да се отараси Данске, последњих година је постало јасно да не може да се отараси Америке.

Американци никада нису заправо отишли са острва после Другог светског рата и сматрају да Гренланд има кључну важност за њихову безбедност.

По договору из 1951. године, Данска је добила базичну контролу над острвом, али је и Америка добила шта год је желела.

Гренландски званичници одржавали су контакт са последње две америчке администрације о улози Вашингтона, каже Гад.

 - Они сада знају да Американци неће никад отићи - додаје.

Трамп појача економски притисак

По неким спекулацијама, Трампове изјаве које се односе на економију су потенцијално највећа претња за Данску.

Ако би Америка повећала таксе на данску, чак и ЕУ робу, то би приморало Данску на неку концесију над Гренландом.

Професор Џејкобсон каже да се данска влада припрема за тако нешто и то не само због арктичке територије.

Трамп неко време прети таксама од десет одсто на сву робу увезену из ЕУ, што би између осталог могло да поремети економски раст Европе, а поједине данске и друге европске компаније разматрају да отворе производна седишта у Америци.

Фармацеутска индустрија у Данској би могла да буде погођена овим мерама.

Америка увози слушне парате и највећи део инсулина из Данске, као и Оземпик, лек против дијабетеса, који производи данска компанија Ново Нордиск.

Аналитичари кажу да раст цена који би уследио после оваквог потеза не би наишао на одобравање у америчкој јавности.

Трамп нападне Гренланд

"Нуклеарна опција" изгледа мало вероватно, али мора бити узета у обзир пошто Трамп одбија да одбаци војне акције.

Америци не би било тешко да преузме контролу пошто већ има базе и велики број трупа на Гренланду.

„Америка де факто већ има контролу", каже професор Џејкобсен.

Трампове изјаве су изгледале као да је лоше обавештен и нисам разумео њихову поенту, додаје.

Ипак, ако би Вашингтон употребио војну силу, то би био међународни инцидент.

- Ако нападну Гренланд, напали су НАТО - каже Сван.

- А ако НАТО земља нападне НАТО, онда више нема ни те алијансе - додаје.

Гад каже да Трамп звучи као кинески председник Си Ђинпинг када прича о Тајвану, или руски председник Владимир Путин када говори о Украјини.

- Ако га схватимо озбиљно, то је лош знак за цео западни савез -

Србија Danas/BBC на српском