ТРЕЋИ КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИКА? Какав преокрет у Америци: Уколико избори буду СПОРНИ, може доћи до ВЕЛЕОБРТА
Већ уочи изборног дана 3. новембра било је упућено више од 300 тужби у 44 савезне државе, везаних за слање гласова поштом и превремено гласање која је ове године било у много већем обиму него раније.
Америка је гласала о новом председнику, али га још није изгласала и судећи према тужбама које пристижу, процедура избора могла би да се развуче месецима и пресели или у судове или у Конгрес, а коначни победник могао би да буде тотално неочекиван.
ВЕЛИКА КОСМИЧКА МИСТЕРИЈА КОНАЧНО РЕШЕНА: Научници обзнанили резултате истраживања
НОВИ РУХ ЕКСТРЕМИСТА "СЛИО" СЕ У ЕВРОПУ! Спрема се ВЕЛИКИ НАПАД на централне градове, ПРАЗНИЦИ НАЈКРИТИЧНИЈИ
ШПАНИЈА ОБОРИЛА НОВИ ЦРНИ РЕКОРД: Корона не престаје да узима данак, преминуло 368 особа
Ако се околности буду поклопиле, уместо досадашњег председника Доналда Трампа и његовог демократског изазивача Џоа Бајдена, шеф Беле куће могао би да постане Трампов потпредседник Мајк Пенс, којег су републиканци ионако већ планирали да кандидују за председника 2024. године.
Овакав сценарио није немогућ, а десио би се у случају да прво савезне државе, а затим и Представнички дом Конгреса не успеју да изаберу председника, а републикански Сенат изабере потпредседника и он потом преузме дужност шефа Беле куће.
БИЗАРАН ОБИЧАЈ ДА МЕДИЈИ ПРОГЛАШАВАЈУ ПОБЕДНИКА
Оно што је невероватно за једну демократију попут америчке јесте да су велике ТВ мреже или агенције попут Асошијетед преса те које практично проглашавају победника када подаци покажу да он има недостижну предност над ривалом, док се званичне изборне комисије у савезним државама оглашавају тек након свих пребројаних гласова. Тако се у изборној ноћи десило да је Фокс њуз, који је традиционално привржен републиканцима, прогласио демократу Бајдена за победника у Аризони, што је разбеснело Трампа пошто је било очигледно да је проглашење преурањено.То се јуче и потврдило када је Трамп почео да стиже Бајденово вођство у тој држави.
ДО КАДА ЋЕ СЕ ЗНАТИ ПОБЕДНИК У СПОРНИМ ДРЖАВАМА
Ако се деси да је трка у некој савезној држави толико неизвесна да је разлика у гласовима минимална, а ниједан од кандидата не жели да призна пораз, бројање гласова се наставља, а уколико разлика остане мала, бројање се понавља. Рокови у различитим савезним државама за поновно бројање се разликују. У Висконсину би пребројавање гласова требало да буде завршено најкасније 17. новембра, након чега би, по захтеву Трампове кампање, требало да уследи поновно бројање. Оно се десило и 2016, али је након њега дошло до промене од свега стотинак гласова у односу на првобитни резултат. Поред Висконсина, Трамп је уложио тужбе и у Пенсилванији, Мичигену и Џорџији. У Невади, која даје шест електорских гласова и могла би да спасе Трампа, АП још није прогласио победника, а локалне власти саопштиле су да је крајњи датум да се заврши бројање 12. новембар.
ВРХОВНИ СУД ЈЕДНОМ ПРЕСУДИО У КОРИСТ РЕПУБЛИКАНАЦА
Стручњаци објашњавају за BBC, поводом Трампове најаве да ће тражити од Врховног суда САД да не прихвати гласове пристигле по затварању биралишта, да то тело нема специјална овлашћења да то учини. Овај суд може да се умеша тек када кампања одређеног председничког кандидата затражи интервенцију због угрожавања америчког устава. Врховни суд САД, у којем Трампове судије имају већину, већ је једном пресудио у корист републиканаца. То се десило 2000, када су потоњи председник Џорџ Буш млађи и демократски кандидат Ал Гор били у спору око избора у Флориди пошто је разлика у гласовима била мала. Гор је тражио да се поново броје гласови у четири округа, а Буш се жалио Врховном суду. После 36 дана суд у којем су републиканци и тада били већина окончао је спор гласањем 5:4 и Гор је признао пораз.
КОРАЦИ У СЛУЧАЈУ СПОРНИХ ИЗБОРА
1. Локалне изборне власти у савезним државама броје гласове и саопштавају коначне резултате
2. Правни тимови републиканаца и демократа могу да оспоре резултате пред судовима у тим државама
3. Судије у савезним државама потврђују резултате или траже поновно пребројавање гласова
4. Врховни суд САД може да обори одлуку суда било које савезне државе
РОКОВИ ДО 20. ЈАНУАРА У ПОДНЕ
- Савезне државе имају рок од око пет недеља да саопште победника у тој држави, а тај рок ове године је 8. децембар
- Уколико то не саопште у року, амерички конгрес може да прогласи да се електорски гласови из те државе не рачунају у коначном збиру
- Електори се 14. децембра састају у својим савезним државама како би гласали о председнику
- Ако не буде већине ни за једног кандидата ни до 6. јануара, Представнички дом Конгреса изабраће председника, а Сенат потпредседника
- Свака делегација савезне државе има по један глас, а уколико ниједан од кандидата не добије барем 26 гласова конгресмена, а сенатори изаберу потпредседника, тај потпредседник постаје председник и 20. јануара у подне полаже заклетву као нови шеф Беле куће
ИЗ ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ МОГУ ДА СТИГНУ ДВА ТИМА ЕЛЕКТОРА
Може да се деси да се власти савезних држава саме не договоре око тога које електоре треба да пошаљу. У државама у којима су избори спорни, као што су Северна Каролина, Пенсилванија, Мичиген и Висконсин свуда су гувернери из Демократске партије, а законодавна власт у рукама републиканаца. Они могу да оборе одлуку гувернера и пошаљу своје електоре у федерални конгрес. Таква ситуација се већ догодила 1876. године. Конгрес онда треба да одлучи чије електоре ће признати као праве, оне које је послао гувернер или законодавна власт.
