Уколико намеравате да умрете заобиђите овај град: Место близу Северног пола где је смрт забрањена

Противно законима природе, у историји су остала забележена места у којима је смрт била строго забрањена. Феномен смрти је кроз историју код људи одувек изазивао страх и увек је уско везан за верске обичаје. Међутим, постојали су и бизарни примери када је смрт “стављена” ван закона.

Постоји неколико примера за то. У античкој Грчкој тиранин Пизистрат наредио је људима да ископају своје мртве и уклоне их са острва Делос које је проглашено за светилиште. Никоме није дозвољено да се роди или умре на овом острву које је проглашено за свету земљу.

У средњовековном Јапану на острву Ицукушими, налазило се свето место. Како би се света земља заштитила од тела која су трунула испод земље, сахране су биле забрањене.

Сличну “судбину” дели и један острвски град у Норвешкој који је ближи Северном полу него престоници земље Ослу. Локално гробље је затворено за придошлице и сахране су забрањене.

- Ако се примети да се некоме ближи крај, убрзо ће морати да напусти село - наводи Јан Кристијан Мејер инжењер и предавач на Норвешком универзитету науке и технологије у Трондхејму.

Лонгјир, једна од најсевернијих људских насеобина на Земљи, је дом 2.000 људи и једно је од места где поларна светлост украшава небески свод. Такође, место је познато и по томе што има најсевернији ресторан кебапа на свету.

Међутим земља на којој се налази Лонгјир није свето као што је био случај у Грчкој или Јапану. Температуре током целе године су веома ниске и земља је практично стално залеђена, што свакако ово место чини неповољно као одредиште за вечни починак.

Педесетих година прошлог века, локално становништво је, копајући земљу, наишло на потпуно очувана тела која су била сахрањена у времену када је  у свету владала опака болест, шпанска грозница, од које је настрадало пет одсто светске популације. Ни град Лонгјир није био поштеђен. Неколико десетина њих је умрло од ове болести и они су сахрањени на градском гробљу између 1918. и 1920. године.

- Стално залеђено земљиште не само да у потпуности очува посмртне остатке покојног, него може да се деси и да земља једноставно избаци тела на површину. Стална хладноћа може да сачува вирусе од којих је покојни преминуо и онда настаје велики проблем за живо становништво.

Како би спречили потенцијалне епидемије код острвског становништва власти су забраниле сахрањивање на острву. За кремацију је потребно посебно одобрење.

Забрана је још увек на снази, а људи широм света и даље долазе како би уживали у чарима поларне светлости, а неки од њих и да пробају кебап. Туристима је све дозвољено у оквирима норвешких прописа, осим да се умре, јер ће тад имати проблема са законом.

Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.