ТУГА! ВЛАДИМИР И ДИЈАНА ПРЕМИНУЛИ ОД КОРОНЕ У РОКУ ОД ПАР ДАНА: Иза себе је пар оставио 13 сирочета (ФОТО)
Владимир је преминуо 20. марта, месец дана пре свог 45. рођендана
Дијана Родикова из Васиљкива у Украјини преминула је у понедељак од последица корона вируса и то само девет дана након што је битку са истом болешћу изгубио њен супруг Владимир (44). Њих двоје имали су петоро деце и били су старатељи још осморо малишана који су у року од само неколико дана остали без оба родитеља.
НАЈВЕЋИ ЛОТО ГУБИТНИЦИ: Освојили милионе, а онда су уништили своје животе глупим потезима (ВИДЕО)
ЗЕЛЕНСКИ ОДОБРИО НОВЕ САНКЦИЈЕ: Односи Русије и Украјине достижу тачку пуцања
ТРАМП ДЛАКУ МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАД: Срећан Ускрс свима, укључујући и радикалне левичарске лудаке (ФОТО)
Владимир је преминуо 20. марта, месец дана пре свог 45. рођендана. Дијана није знала да јој је супруг изгубио битку. Лекари су страховали да јој кажу, како јој се не би додатно погоршало стање.
- Мама се прва разболела почетком месеца. Почела је да кашље, кренула је температура и жалила се да нема снаге. Три дана након ње и тати су кренули исти симптоми. Убрзо су тестирани и за обоје је стигао позитиван налаз. Болнице су толико пуне да је лекар рекао да не могу да их хоспитализују док им сатурација не падне испод 80. Тек када је тати пала сатурација на 79, Хитна помоћ је дошла и одвезла га - прича најстарија ћерка Александра, која ће сада преузети бригу о малишанима.
Александра каже да је Владимир три дана био на одељењу, а потом су га пребацили на интензивну негу. Три дана касније, у болници је завршила и њена мајка. Каже да је у почетку мама болест много лакше поднела од тате, који се све време жалио на стравичне болове.
- Лекари су рекли да се тата борио... Ипак, маска са кисеоником више није помагала. Прво су тату ставили на респиратор, а потом и маму. Обоје су окренули на стомак како би лакше могли да дишу. Тог 20. март, тачно у 21 сат, тата је почео да се гуши. Све су покушали, али није било спаса - прича Александра.
Страховала је како ће мајка поднети вест о Владимировој смрти, па је договорено да Дијани ништа не кажу. И она се борила као лав са опасном болешћу. Одлучили су да је пребаце у болницу у Кијеву. Током транспорта, дошло је до застоја рада срца.
- Доктор ме је позвао и рекао ми: "Моли се да срца поново закуца" - прича Басија Володарскаја, кума.
Она каже да је Александра чекала испред болнице да јој довезу мајку на интензивну негу.
- Не знам ни како су је довели живу до тамо. Сатурација јој је била 30, притисак 80 са 40, била је без свести - прича Басија.
Целе ноћи су се лекари борили да јој спасу живот. Успели су да јој подигну сатурацију на 90 и да јој стабилизују притисак. Увели су је у кому и апарати су дисали уместо ње, јер њена плућа више нису функционисала. Нажалост, тада су бубрези почели да отказују.
- Доктор ме је позвао 28. марта и рекао да су шансе пет одсто да се извуче. Рекао је да током вечери очекујемо лоше вести. Плакала сам све време. Тај дан је некако изгурала. Чула сам се са лекарима сат након поноћи, али сатурација јој је падала, као и притисак - прича Басија.
Нажалост, у јутро 29. марта, у 6.20 часова и Дијанино срце је престало да куца.
Док су се Владимир и Дијана борили за живот, 11 малишана из њиховог дома су били смештени у Дому за децу без родитељског старања. Саопштили су им да им је тата умро, али су се деца надала да ће се Дијана извући. Нико није имао срца да им каже да је и она веома лоше.
Нажалост, једна од девојчица је на Фејсбуку прочитала статус мамине пријатељице и схватила је да маме више нема. На крају су свима морали да соапште истину.
- Када смо стигли у Центар за социјални рад сви су већ плакали. Знали су да их више нема. Одмах су питали шта ће бити са њима. Најстарија ћерка Александра има 21 годину и удала се и жели да преузме бригу о њима, али желе да јој повере само троје деце, њене биолошке сестре и браћу. Не зна се како ће за остале - очајна је кума Басија.
Кума каже да је проблем и кућа, јер је Владимир избегао из Доњецка и његова кућа је уништена током сукоба. Кућа у Васиљкиву у којој је породица живела припада држави и дата им је на коришћење.
Кума каже да ће убрзо покренути хуманитарну акцију како би се деци обезбедио кров над главом, а све у договору са Центром за социјални рад. Александра се нада да ће успети да задржи сву браћу и сестре, као и децу којима су њени родитељи били старатељи. Сада јој предстоји озбиљна битка, али не планира да одустане од малишана.
