Унијатство као темељ украјинског идентитета: Како је Ватикан створио АНТИРУСИЈУ

Западни крајеви Украјине претежно су под утицајем Запада и за њих је Русија непријатељ. У тим деловима земље највише има унијата и припадника расколничких „цркава“. У источним крајевима Украјине у већини су они који подржавају везе са Русијом и припадници су канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ МП), која је под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Председник Филипина данас лети за Русију: Идем да се сретнем са својим херојем, Путином

КРИТИКУЈУ ТРАМПА: Техеран бесан на њега због споразума са Саудијском Арабијом

Историја напада на УПЦ МП у Украјини није нова, али се прогони и погроми настављају и интензивирају. Само у периоду од 2014. до 2016. године, УПЦ МП је отето 40 храмова.

Кијев је сада спремио два закона за разбијање ове цркве. Русија и Московска патријаршија се у нацрту закона формално не помињу, али свима је јасно да је он уперен управо против Цркве која признаје врховну верску власт "земље-агресора".

Један од њих ће, ако буде усвојен и ступи на снагу, омогућити кијевском режиму да стави ван закона Украјинску православну цркву Московске патријаршије, а други ће озаконити одузимање њених цркава и манастира и црквене имовине.

Конфликт православних верника и унијата у Западној Украјини има дубоке историјске корене, још од 16. века. У Бресту је 1596. године део православних епископа Западне Русије, која је тада била окупирана и налазила се у саставу пољско-литванске државе Жеч Посполита закључио "унију" - савез са Римокатоличком црквом.

Суштина уније била је у томе да су унијати признали католичко вероучење и врховну власт папе, уз очување источног обреда на црквенословенском језику. 

Након што су склопили савез са Римом, названи су „грко-католици“ или „унијати“. Уз подршку пољске владе и Католичке цркве почели су насилно да намећу унијатство на територији данашње Украјине и Белорусије. 

ХРИШЋАНСКИ ФУНДАМЕНТАЛИСТИ: Докази из Библије који указују да ће се ОВЕ ГОДИНЕ десити СМАК СВЕТА

За време Другог светског рата, украјински унијати су активно сарађивали са нацистичким окупаторима, а 1946. године совјетска власт је забранила рад Украјинске грчко-католичке цркве на територији СССР-а.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, та црква је правно призната. До тада се у региону формирала велика православна заједница, која се налази под јурисдикцијом Московске патријаршије.

Унијаћење, које и данас траје, главни је проблем у односима Руске православне цркве и Римокатоличке. Управо је на то усмерен рад бројних католичких мисионара из иностранства, који су дошли у Русију и друге земље ЗНД. 

Нерешени проблеми између две цркве су били разлог због којег папа Јован Павле Други није посетио Русију, упркос његовој дугогодишњој жељи да дође у ту земљу. Чак је и његов планирани сусрет са руским патријархом Алексијем Другим, 1997. у Грацу, био отказан.

ПРВИ ПУТ ОД ХЛАДНОГ РАТА: Русија би могла да се усидри на АМЕРИЧКИМ ВРАТИМА

Портпарол Руске православне цркве Владимир Легојда рекао је за Спутњик да Украјинска православна црква Московске патријаршије, готово током целе постсовјетске епохе, доживљава дискриминацију из религиозних, националних и политичких разлога. После 2014. године та дискриминација се веома активизирала и интензивирала.

- Црква је већ навикла на чињеницу да у сваком тренутку може да се деси било шта, почев од отимања лаври, Кијевско-печерске лавре, до убиства настојника храмова. Дошло је дотле да такве ствари морају да буду оправдане на законодавном нивоу - каже за Спутњик филозоф и политиколог Аркадиј Малер, шеф интелектуалног клуба "Катехон", члан Синодалне библијско-богословске комисије Међусаборског присуства Руске православне Цркве.

Малер наводи да је унијаћење у Украјини "политички пројекат Ватикана" и инструмент агресије на руски свет. Како додаје, везе унијата и десничарских, ултранационалистичких организација у тој земљи су јаке и нераскидиве.

- Ватикан је у својој историји имао много таквих пројеката, а већина њих је пропала. Међутим, управо је украјинско унијаћење успешно реализовано. Скоро цео западни део Украјине чине унијати. Унијатство је једино концептуално, религијско и идеолошко утемељење украјинске независности од Русије, тј. Украјине као ’не-Русије‘. Зато ће се интереси унијатске цркве и интереси антируског украјинског национализма увек дубоко поклапати и пресецати, ако већ нису у потпуности идентични.

Разговарали Путин и Макрон: Тема - сарадња у решавању кризе у Украјини

- Објективности ради, папа Фрања је говорио о томе да унијаћење можда и није пут којим би требало ићи. Могуће је да је то искрено и мислио. То је некада био успешан пројекат, а данас он има проблеме. И то је Ватикану јасно. Зато се данас користе нове, сложеније технологије. Али, упркос томе, унијатство и даље постоји, њега нису ’затворили‘, нису угасили, расформирали. Наравно, Ватикан и није покретао тај пројекат да би га угасио, али су свесни великих проблема, и врло је могуће да су решили да делују другим путем. Али, тај пут и даље ће се развијати - истиче Аркадиј Малер, додајући да је у атмосфери хаоса, какав влада у Украјини, тешко дати оцену да ли утицај унијата слаби или расте.

- Ради се о томе да је данас Украјина територија апсолутног хаоса - хаоса који махом контролише Брисел, а веома слабо Кијев. Не заборавимо да унијати имају своје конкуренте, а то су Кијевска патријаршија, Украјинска православна аутокефална црква и друге расколничке цркве. И ове цркве неће тек тако одустати од својих циљева у корист унијата. Али, без сумње, пред Русијом, целим руским светом и руском црквом они су сви јединствени, уједињени, јер им је то најважније. Руски свет и руска црква су њихова највећа главобоља и проблем. Ипак, сматрам да ће унијатство све више добијати на популарности међу украјинском националистички оријентисаном интелигенцијом, а не међу широким масама - закључује Малер.