Који градови имају најбољи, а који најгори квалитет ваздуха у Европи?

Нова дата Европске агенције за животну средину рангира градска средишта на основу загађења финим честицама, које имају највећи негативни утицај на здравље.

Зађење ваздуха и даље је највећи еколошки ризик по здравље у Европи, према Европској агенцији за животну средину (ЕЕА).

Нови подаци показују да, иако су политике за смањење загађења побољшале квалитет ваздуха у последње три деценије, многи становници европских градова и даље су изложени несигурним нивоима загађења. Три од четири особе живе у урбаним подручјима, а већина њих је изложена несигурним нивоима загађења ваздуха.

Европа има једну од најобухватнијих мрежа за праћење квалитета ваздуха на свету, а најновији подаци показују где су људи највише изложени ризику.

Преглед квалитета ваздуха у градовима, који је направила ЕЕА, рангира 375 градова од најчистијих до најзагађенијих на основу просечних нивоа финих честица или ПМ2.5 у последње две године. Фокусира се на овај загађивач јер има највеће негативне утицаје на здравље у смислу преране смрти и болести.

Мапа, састављена коришћењем података са 500 станица за праћење квалитета ваздуха у урбаним подручјима широм земаља чланица ЕЕА, открива типичан квалитет ваздуха у европским градовима у 2022. и 2023. години.

Који европски градови имају најбољи, а који најгори квалитет ваздуха?

Два шведска града, Упсала и Умео, предводе листу ЕЕА градова са најмањим загађењем ПМ2.5 честицама. Фаро у Португалу је трећи град са најмањим загађењем, а следе Reykjavik на Исланду и Оулу у Финској.

Смернице Светске здравствене организације (СЗО) препоручују максималну концентрацију од 5 μг/м3 за фине честице (ПМ2.5) за дуготрајну изложеност како би се заштитило здравље. Само 13 европских градова имало је просечне дугорочне концентрације ПМ2.5 испод СЗО препорука, укључујући четири северне престонице: Reykjavik, Талин, Стокхолм и Хелсинки.

Само шест европских земаља имало је градове са дугорочним загађењем финим честицама испод овог лимита - Шведска, Португал, Исланд, Финска, Естонија и Норвешка.

На другом крају скале, Славонски Брод у Хрватској имао је најгоре нивое загађења ПМ2.5 честицама са 26,5 μг/м3. Ово је изнад годишњег лимита Европске уније од 25 μг/м3 за дугорочну изложеност финим честицама, постављеног 2008. године, и више од пет пута изнад смерница СЗО.

Nowy Сацз у Пољској био је други најзагађенији град, са концентрацијом која је тек нешто нижа од годишњег лимита ЕУ. Следећих пет најзагађенијих градова били су италијански: Кремона, Вићенца, Падова, Венеција и Пјаћенца.

Шта ЕУ ради на побољшању квалитета ваздуха?

Акциони план нулте загађености у оквиру Европског зеленог договора укључује циљ смањења броја преурањених смрти услед изложености финим честицама за 55 одсто у односу на 2005. годину до 2030. године. Такође поставља циљ да до 2050. године не буде дугорочних здравствених последица услед загађења.

Како би постигла овај циљ, институције ЕУ су раније ове године постигле договор о предлогу за ажурирање стандарда квалитета ваздуха. Познате као Директиве о квалитету амбијенталног ваздуха, ове директиве постављају стандарде квалитета ваздуха за 12 загађивача.

Потенцијалне измене укључују усклађивање стандарда квалитета ваздуха ЕУ са смерницама СЗО.

Касније ове године, ЕЕА ће објавити податке о томе како загађење ваздуха утиче на екосистеме и људско здравље у Европи. Ово ће укључивати процене броја смрти и случајева лошег здравља који се могу приписати лошем квалитету ваздуха.

Извор: Србија Данас