НЕМАЧКА БИРА НОВОГ КАНЦЕЛАРА! СПД иде ка победи, МИЛИОНИ Немаца гласали другачије него пре четири године!

Тачно у осам часова ујутру отворена су биралишта широм Немачке за нови сазив Бундестага. Сви с нестрпљењем исчекују крајњи исход ових избора. Ангела Меркел после 16 година одлази са позиције немачке канцеларке. 

Нови прелиминарни резултати парламентарних избора у Немачкој, које су телевизије АРД и ЗДФ објавиле у 22 сата, показују да расте предност СПД у односу на унију ЦДУ/ЦСУ.

Према новим прелиминарним резултатима на основу малог узорка пребројаних гласова, СПД води са 25,8 одсто гласова по АРД-у, а по ЗДФ-у са 26 процената. ЦДУ/ЦСУ тренутно је освојила 24,2, односно 24,5 одсто гласова. На трећем месту су Зелени са 14,3, а следе либерали са 11,5. Десничарска Алтернатива за Немачку прелази 10 одсто, а Левица је тик изнад цензуса од пет одсто.

Више милиона Немаца на данас одржаним парламентарним изборима гласало је за другу политичку странку него пре четири године, а највише бирача изгубили су владајући конзервативци.

Како се наводи у анкети Института за истраживање јавног мњења Инфратест спроведеној за телевизију АРД, 1,4 милиона Немаца окренуло је леђа унионистима и определило се за социјалдемократе, а међу њима највише је старијих људи и жена. Осим тога, око 900.000 гласова ЦДУ/ЦСУ отишло је данас Зеленој странци, а 340.000 либералима, преноси нтв.де.

Осим тога, Зелени су ове године добили и 470.000 гласова Левице и 320.000 социјалдемократа. Истовремено, за социјалдемократе гласало је и 590.000 некадашњих бирача Левице.

Ово је крај ере коју је обележила Ангела Меркел и почетак доминације социјалдемократа који ће искористити ову прилику да можда формирају владу и верујем да неће одустати од идеје да Олаф Шолц буде нови канцелар Немачке, изјавио је, оцењујући данас одржане парламентарне изборе у Немачкој Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.

- Социјалдемократе од 2002. нису биле у прилици да буду први избор Немаца и желе да искористе историјску прилику и истргну се из загрљаја хришћанских демократа, јер већ годинама трпе критике да нису конзистентни, да су одустали до својих начела и идеологије и да их је Ангела Меркел припојила себи - оценио је Сурлић гостујући на ТВ Танјугу.

Оценио је да ће СДП сада покушати да са два партнера - зеленима и либералима, направи "семфор коалицију црвених, жутих и зелених".

Сурлић сматра да то неће бити лако, јер су им се становишта током кампање битно разликовала.

- Шолц је у кампањи био прилично прагматичан, рационалан, слично Ангели Меркел, нема неку посебну харизму, али је улио поверење грађанима и већина их је у њему видела новог канцелара. Он је рекао да ће се водити рачуна о социјалним мерама, нарочито према губитницима пандемије корона вируса, такође да поштује еколошка правила, али никако по цену социјалног мира. Стога је велико питање да ли ће наћи заједнички језик са зеленима и либералима - рекао је Сурлић.

Навео је да је Шолц најавио активну спољну политику у сфери реформи ЕУ и сарадњи са француским председником Емануелом Макроном на том плану.

Сурлић је истакао да западни Балкан није био помињан у кампањи за парламентарне изборе у Немачкој, да нико од кандидата није помињао проширење ЕУ, те да овај део Европе не може очекивати битније промене на том плану после одласка Меркелове.

Покрајина Рајна -Рур коју су скоро пола пола делили демохришћани и социјалдемократе 2017. на овим парламентарним изборима комплетно су преузели социјалдемократе СПД. Лајпциг 2017. власт су делили ЦДУ и Либерали, док сада ће власт делити зелени и социјалдемократе. Међутим 2021. десио се преокрет да су већину у Дрездену освојили радикални десничари из Афд, док су социјалдемократе освојиле један округ.

Фракфурт, Нирнберг, Штутгарт и Минген 2017 који су били од 1949 традиционално упориште демохришчана ЦДУ десила се огоромна промена. Па тако у Франкфурту подједанк број гласова добила је коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД, Нирнберг су већину гласова освојили социјалдемократи. Прави шок је Штутгарт у коме је 2017. највећи број гласова освојила ЦДУ, а сада Зелени. Минхен који је био јако упориште ЦДУ/ЦСУ већину гласова освојили су социјалдемократе.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Лидер немачких Слободних демократа (ФДП) Кристијан Линднер поручио је вечерас по затварању биралишта на парламентарним изборима у Немачкој да је време за нови почетак и да добар резултат либерала и Зелених показује да је ера континуитета прошла.

- Политички центар је ојачан, екстремисти су ослабили - рекао је он, алудирајући на Левицу и десничарску Алтернативу за Немачку, које су, према прелиминарним резултатима, забележиле лошији резултат него пре четири године, преносе немачки медији. Он је додао да то за међународне партнере значи да ће Немачка и даље бити "поуздан партнер".

Са око 11 процената гласова, либерали су први пут у историји успели да остваре двоцифрени резултат. За прво место води се тесна битка између две водеће странке, Хришћанско-демократске уније и Социјалдемократске партије која је тренутно у благој предности са освојених преко 25 одсто гласова.

Кандидат за канцелара ЦДУ/ЦСУ Армин Лашет рекао је вечерас да се води тесна борба у изборној ноћи, али је и поручио да унионисти желе да воде нову владу. На почетку обраћања у изборном штабу он је нагласио да се по први пут после 16 година Ангела Меркел није кандидовала за канцелара, тако да су унионисти у изборну трку ушли без "бонуса".

- Знали смо да ће бити тешко и да ћемо имати тесну борбу у предизборној ноћи. Још немамо коначне резултате. Али већ сада можемо рећи да не можемо бити задовољни резултатом - констатовао је Лашет.

Рекао је да у сваком сјучају исход гласања ставља Немачку, али и ЦДУ/ЦСУ, као и све демократске странке пред велики изазов, јер је неопходно поставити смернице за наредне године.

- То не може учинити само једна странка, потребно је да превазиђемо све раздоре и да сарађујемо. По први пут ћемо имати трочлану владу - нагласио је он.

Рекао је да је ЦДУ/ЦСУ од својих гласача добила глас за владу коју би преводила та странка.

- Због тога ћемо учинити све да формирамо владу под водством ЦДУ/ЦСУ, јер Немачкој треба коалиција будућности, која би модернизовала земљу - нагласио је он.

Странка Зелених остварила је историјски успех у граду-покрајини Берлин са освојених 23,5 одсто гласова на данас одржаним парламентарним изборима у Немачкој. Следи Социјалдемократска партија са 21,5 одсто. Успех Зелених могао би да значи и да би нова градоначелница могла да постане Берина Јараш, преносе немачки медији.

У Немачкој су данас одржани парламентарни избори, а у покрајинама Берлин и Мекленбург-Западна Померанија бирани су и локални парламенти.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Кандидат Социјалдемократске партије Немачке Олаф Шолц изјавио је вечерас по затварању биралишта на парламентарним изборима да грађани желе промену и да та странка претендује на канцелара.

- Бирачи желе промену и да новог канцелара по имену Олаф Шолц - рекао је Шолц пред еуфоричним присталицама које су му узвратиле великим аплаузом.

Он је оценио да је изборни резултат СПД "велики успех".

Погледајте ОВДЕ шта је још Шолц поручио грађанима Немачке.

Кандидаткиња Зелене странке за канцелара Аналена Бербок изјавила је да резултат излазних анкета по којима та странка осваја око 15 одсто гласова на парламентарним изборима "фантастичан".

"Имамо мандат за будућност", рекла је она и додала да је Немачкој потребна "климатска влада".

У Берлину су Зелени са трона скинули ЦДУ са места друге странке: скочили су за 6,8 постотних поена у односу на претходне изборе 2017. године и сад су на 22 посто, према првој прогнози јавне телевизије ЗДФ. 

На првој су месту социјалдемократи (СПД), који су порасли за 1,4 посто, док су демохришћани (ЦДУ) освојили 17 посто, односно 0,6 посто мање него на прошлим изборима. Левица је пала за 1,6 постотних поена, на 14 посто.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

О победнику одлучују пензионери: од 60,4 милиона грађана Немачке с правом гласа, чак 38,2 посто, односно 23 милиона бирача старије је од 60 година, преноси Шпиегел. Гласача млађих од 30 година регистровано је само 8,7 милиона, или 14,4 посто. Од њих ће 2,8 милиона младих гласати први пут: то су они који не памте другог канцелара осим Ангеле Меркел.

Излазне анкете које су се појавиле после затварања биралишта у Немачкој показују да су демохришћани ЦДУ/ЦСУ и Шолцева странака СПД изједначене и обема се предвиђа освајање 25 посто гласова. Прогноза АРД -а каже да су и ЦДУ / ЦСУ и СПД добили 25 посто гласова, Зелени 15 посто, ФПД 11 посто, АфД 11 посто, а левица 5 посто.

Бројеви ЗДФ -а такође показују велику једнакост, према којој је Унија ЦДУ/ЦСУ прикупила 24 одсто гласова, СПД 26 одсто, АфД 10 одсто, ФДП 12 одсто, Зелени 14,5 одсто и Левица 5 одсто.

Да ли ће у Немачкој бити семафор коалиције? Или ће социјалдемократе после данашњих избора радије у нови тројни блок примити идеолошки ближе колеге из партије Линке? Или нас можда очекује велеобрт и до скора тешко замислива сарадња демохришћана и зелених? Иако се најчешће говори о првој варијанти, могућа са различита изненађења.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Парламентарни избори у Немачкој данас протичу и уз одређене измене које су условљене корона вирусом, тако да су гласачке кутије на отвореном постављене за оне бираче који одбијају да носе заштитне маске.

У покрајини Северна Рајна Вестфалија, у више градова, преноси јавни сервис WDR, постављене су "мобилне гласачке кутије" на отвореном како би и они који не желе да носе маску могли на лицу места да предају гласове. Наиме, у тој покрајини је обавезно ношење маски на бирачком местима.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Своје гласове дали су и водећи кандидати за канцелара - Олаф Шолц (СПД) и Армин Лашет (ЦДУ).

Два бирачка места у Берлину отворила су јутрос ватрогасци, због чега је каснио почетак гласања. Због проблема са електронском бравом чланови изборне комисије нису успели да уђу на време у зграду Менса Норд, где су смештена два бирачка места.

- Били смо принуђени да позовемо ватрогасце да нам отворе зграду - пренео је председник изборне комисије Александер Радебах.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

У 299 изборних једница отворена прва гласачка места. Гласање ће трајати до 18 часова.

Са 709 посланика, актуелни сазив Бундестага најбројнији је у историји Савезне Републике Немачке. Према Статуту, немачки парламент би требало да има 598 посланика, али се њихов број повећавао од избора до избора. Само на последњим изборима пре четири године, Бундестаг је добио нових 78 чланова.

Поред избора за Бундестаг у Мекленбургу-Предњој Померанији и у Берлину се одржавају и покрајински избори, у престоници и референдум. СПД је фаворит на североистоку, у главном граду је ситуација мање извесна. Никада у историји Берлина у том граду није истовремно било толико избора као 26. септембра 2021. Грађани с правом гласа бирају са два гласа посланике Бундестага, са два гласа посланике у свом граду који има и статус покрајине, и одлучују на референдуму да ли желе да се великим стамбеним корпорацијама - уз одговарајућу накнаду - одузму станови.

У Немачкој постоји 299 изборних јединица готово исте величине. Ко добије највише (првоизабраних) гласова у некој изборној јединици, тај одлази у Берлин као директно изабрани кандидат.

Другим гласом бирају се кандидати са листе коју су странке саставиле пре избора. На тај начин се додељује додатних 299 мандата, што чини укупно 598 места у парламенту. Број (другоизабраних) гласова одређује релативну снагу странке у Бундестагу. Верује се да ће се главна борба водити између кандидата демохришћана и хришћанско-социјалне уније Армина Лашета и кандидата социјалдемократа Олафа Шолца. Као могуће изненађење избора наводи се и кандидаткиња "зелених" Аналена Бербок.