ВАКЦИНЕ СУ У ОВОМ ВЕКУ СПАСИЛЕ ЖИВОТЕ 37 МИЛИОНА ДЕЦЕ: Најновија истраживања запрепастила и саму медицину!
Смртност деце која су рођена 2019. и вакцинисана су против наведених болести, у старијем и одраслом узрасту биће 72 посто нижа
Вакцине се сматрају једним од највећих достигнућа у медицини. Научне пројекције показују да је од почетка века спашено 37 милиона дечјих живота у земљама нижих и средњих прихода захваљујући цепљењу против 10 честих болести, пише портал Сајенс Алерт.
КАКО СЕ УГОСТИТЕЉИ У ЕВРОПИ НОСЕ СА КОРОНОМ: Четири приче из четири различита града (ФОТО)
ЗБОГ ВАКЦИНА БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ СЕ ОКРЕЋУ КА ИСТОКУ: "ЕУ је изгубила кредибилитет због набавке цепива"
КОЛИКО ЈЕ ЕУ ПОРУЧИЛА ВАКЦИНА И ПО КОЈОЈ ЦЕНИ: Познати детаљи највећег "рата за вакцине" на планети!
До 2030. тај би се број могао удвостручити, истичу научници у студији објављеној у најугледнијем медицинском часопису Лансет.
Без приступа одређеним вакцинама које штите од морбила, ротавируса, ХПВ-а или хепатитиса, изгледи да ће деца рођена 2019. у тим земљама умрети пре петог рођендана били би чак 45 посто већи.
Разлика у здравственом смислу између вакцинисаних и невакцинисаних особа видљива је и у одраслом узрасту. Наиме, нове пројекције показују да ће смртност деце која су рођена у тим државама 2019. и вакцинисана су против наведених болести, у старијем и одраслом узрасту бити 72 посто нижа.
- Наша студија истиче у коликој је мери велика корист за јавно здравство ако се спроведи програми вакцинације у земљама нижих и средњих прихода - рекао је епидемиолог Нил Фергусон из Краљевског колеџа у Лондону.
Израчунавање спашених живота цепљењем незахвалан је и несавршен посао, али то не значи да није вредан покушаја, кажу научници.
И овај модел има своја ограничења пошто многе земље немају целовите и конзистентне податке о броју оболелих и умрлих.
Али ради се о вредној процени и највећој досад спроведеној студији, која се базира на програмима вакцинације против вируса хепатитиса Б, хемофилуса типа Б (бактерије која узрокује менингитис у деце), хуманог папиломавируса, јапанског енцефалитиса, морбила, ротавируса, рубеоле, жуте грознице, менингокока и пнеумокока.
Шеснаест независних истраживачких група применило је различите моделе за сваки од тих патогена и резултати показују да ће у животном веку особа рођених између 2000. и 2030 године вакцинацијом против њих бити спречено 120 милиона смрти. Од тога 96 милиона отпада само на вакцине против морбила и хепатитиса.
Резултати се увелико слажу с претходним проценама по којима су вакцине спасиле животе готово 20 милиона деце у 73 најсиромашније земље света од 2001. године, док је сама вакцина против морбила заслужна за 20 милиона избегнутих смрти, али на глобалном нивоу.
- Процењујући колико би већа била смртност без програма вакцинације, студија истиче и у коликој је мери кључно задржати висок ниво процепљености - рекла је једна од ауторки Кејти Гејторп.
Задржавање статуса quo само је део слике. Приоритет је ширење доступности вакцина, посебно кад су посреди она новија.
Заправо, нови модел показује да би се с повећањем процепљености девојака против ХПВ-а спасило више њихових живота по цепљеној особи него у било којој другој имунизацијској активности.
Вакцинацијски програми против неких облика пнеумоније такође су се показали врло делотворни а и требало би да се прошире у сиромашним земљама. Та вакцина, збирно позната као ПЦВ (коњугирана пнеумококна цепива), имају највећи ефекат на спашавање живота деце млађе од пет година.
Програми вакцинације несумњиво делују и потребно је само да се омогући да сви имају приступ, закључили су научниции у Лансету.
