ВЕНЧАТИ СЕ ЗА МРТВУ ОСОБУ? Веровали или не, ово је и законом дозвољено, али само у једној земљи

Свака земља има своје законе и своја правила. У једној су за неке прекршаје прописане велике новчане казне, у другима се та дела и на сматрају прекршајима.

Док је у некима законом дозвољене неке ствари у другима нису никако. Углавном, ретке су земље које имају потпуно иста правила. Оно што је потпуно незамисливо и у једну руку потпуно неразумно, јесте да законом буде дозвољено да се венчате са мртвом особом.

Веровали или не, и то је дозвољено, али само у једној држави на свету – Француској!

Француска је једина земља у којој је потпуно легално да се жива особа уда за мртву. Ова пракса корене вуче из периода Првог светског рата, када су се веренице удавале за своје момке који су били на фронту преко опуномоћеника.

Како би све било регуларно, 1950. године француска влада је донела неколико правила. Пре свега, живи супружник мора добити одобрење председника и министра правосуђа. Након тога одржава се једноставна свечаност на којој млада или младожења стоје поред фотографије своје вољене особе. Класичан израз "док нас смрт не растави" изостављен је из завета, а реч "ја" се замењује речју "јесам". Како би се добила сагласност за ову врсту брака морају се пружити уверљиви докази да је постојала намера за живота да се особе венчају.

Брак се сматра легалним од тренутка смрти умрле особе, али живи супружник не добија право на наслеђе. Али ако је жена трудна у време смрти свог партнера, дете се, када се роди, сматра наследником покојника.

Према незваничним подацима, између 1960. и 1992. године одобрена су 1.654 захтева за постхумно венчање. Деведесет пет одсто захтева су поднеле жене.