БОРБА ЗА НАЈБОГАТИЈУ ДРЖАВУ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ! Могућ нови рат, војска се распоређује на границама?!
Гвајанску регију, Есеквибо, која чини чак две трећине Гвајане, венецуеланска влада на челу са Николасом Мадуром жели да анектира. У недељу ће се у Венецуели одржати референдум, на коме ће грађани гласати о овом питању. У Гвајани су нађена велика налазишта нафте која су заслужна за огроман раст богатства ове земље. Гвајана се жалила Међународном суду правде поводом овога.
Верници англиканске цркве у ретко насељеном селу у прашуми у Гвајани недавно су се окупили како би прославили празник жетве, али су такође молили за мир за своју заједницу усред онога што виде као егзистенцијалну претњу. Њихово село, Сурама, део је гвајанске регије Есеквибо - територија већа од Грчке и богата нафтом и минералима који Венецуела сматра својом и о чијој будућности намерава одлучити у недељу референдумом, пише Associated Press.
УХАПШЕНА ЗБОГ КАВИЈАРА?! Рускиња хтела да сними спот на Цветном тргу, а завршила у полицијској станици (ВИДЕО)
РУСКА ВОЈСКА ПОДИГНУТА НА НОГЕ! Хитна обука оперативаца на новом оружју масовне деструкције!
"ЕРДОГАН СЕ ПОНАША КАО ЗАШТИТНИК МУСЛИМАНА У СВЕТУ" Стручњаци: Он не може да нађе заједнички језик ни са Америком, ни са Немачком
Практичне и правне импликације гласања, које између осталог позива на претварање Есеквиба у венецуеланску државу, остају нејасне, али референдум је узнемирио становнике тог подручја.
- Молимо се, надамо се и верујемо да се ништа лоше неће догодити. Желимо наставити живети мирним животом у овој нашој лепој земљи - рекла је Лорен Аликок, која је предводила заједницу током фестивала жетве.
Председник Венецуеле Ницолас Мадуро уложио је пуно у референдум, користећи домољубиву реторику како би покушао позвати гласаче на биралишта да одговоре на пет питања о територији, укључујући треба ли садашњим и будућим становницима тог подручја доделити венецуеланско држављанство.
Гвајана види референдум као најаву анексије и затражила је од Међународног суда правде 14. новембра да прекине референдум. Званичници Гвајане Мадурова настојања виде као невиђену егзистенцијалну претњу. Међународни суд још није донео одлуку, али чак и ако пресуди против Венецуеле, Мадурова влада намерава одржати изборе у недељу.
Ово подручје од 159.500 километара чини чак две трећине Гвајане. Ипак, Венезуела је увек сматрала Есеквибо својим јер је регија била унутар њених граница током шпанског колонијалног периода, а дуго је оспоравала границу коју су одредили међународни арбитри 1899., када је Гвајана још била британска колонија.
Нафта, нафта, нафта
Преданост Венецуеле да настави с територијалним захтевом варирала је током година. Интерес се поновно побудио 2015. када је ExxonMobil објавио да је пронашао нафту и плин у огромним количинама у близини обале Есеквиба.
Колико је то откриће значајно за Гвајану, показује се откако је ExxonMobil 2019. почео експлоатирати та налазишта. Тако Светска банка каже да је прошле године производња нафте у тој земљи досегнула 278.000 барела по дану. То је, логично, дало снажни подстицај држави која је постала најбржа растућа економија на свету. А бројке су, према Светској банци, заиста невероватне. У последње три године процењује се да је БДП Гвајане растао по стопи од 42,3 посто годишње, а само прошле године је реални БДП порастао за чак 63,4 посто, каже Светска банка. У бројкама по глави становника то изгледа овако - 2019. БДП пер цапита у је у Гвајани износио тек 6.477 долара, док је 2022. полетио на 18.199 долара. И то ако се гледа номинални износ. БДП пер цапита усклађен с паритетом куповне моћи пење се на чак 40.642 долара, каже Светска банка. Корак даље отишао је Међународни монетарни фонд који процењује да ће он на крају 2023. износити чак 61.099 долара по глави становника, чиме је Гвајана 23. најбогатија земља на свету мерена према БДП-у (PPP) пер цапита. Ако ћете тражити богатију земљу Јужне Америке у тој статистичкој категорији, нећете је наћи. Колико је то ново богатство равномерно расподељено, друго је питање.
И да, раст економије подстакнула је експлоатација нафте, али снажан раст кренуо је и у другим секторима. Стога није нимало чудно да је Мадуро, чије су катастрофалне политичко-економске одлуке (зачињене великодушном дозом корупције), својевремено довеле Венецуелу на руб пропасти и глади, бацио око на територију одједном богатог комшије. Додатна иронија у целој причи је чињеница да Венецуела има највеће светске резерве нафте, али је Мадуро то поништио криминалним управљањем националном нафтном компанијом, а ка томе га је и Запад својевремено оштро опалио санкцијама.
Немир у народу
Најновије поглавље о спору изазвало је гнев међу становницима Есеквиба, од којих су већина домородачки народи, настројени против владе Гвајане, пише АП. Информације о референдуму до њих су доспеле углавном преко нетачних објава на друштвеним мрежама које су само створиле пометњу међу Гвајанцима.
- Осећамо се запостављено као људи ове земље. Тренутно се ништа не ради за нас - рекао је Михел Вилијамс, домородачки вођа села Анаи у Есеквибу.
- Влада долази само када жели наше гласове. Сада постоји овај спор. Нико није овде да нам каже: ‘Ово су проблеми. Ово може доћи. Припремимо се за то. Преговарамо. Надамо се најбољем.’ Нитко нам то неће рећи - говори Вилијамс.
О спорној граници одлучивали су арбитри из Британије, Русије и Сједињених Држава. САД је представљао Венецуелу на панелу делом зато што је венецуеланска влада прекинула дипломатске односе с Британијом.
Венецуелански званичници тврде да су се Американци и Европљани уротили како би преваром одузели земљу и тврде да је споразум из 1966. о решавању спора заправо поништио изворну арбитражу. Гвајана, једина земља у Јужној Америци у којој се говори енглески, тврди да је првобитни споразум легалан и обвезујући и затражила је од светског суда 2018. да га као таквог и пресуди.
Венецуелански бирачи у недељу ће морати одговорити пристају ли "свим средствима, у складу са законом, одбацити границу из 1899. и подржавају ли споразум из 1966. "као једини ваљани правни инструмент" за постизање решења.
Што ће направити Мадуро?
Мадурова влада одржала је "пробни" референдум 19. новембра како би бираче упознала с тим питањем, али није речено колико је бирача учествовало нити какви су били резултати. Званичници такође нису понудили временски распоред или конкретне кораке о томе како би регију Есеквибо претворили у венецуеланску државу и како би становницима тог подручја доделили држављанство ако бирачи одобре предложене мере.
Хуан Ромеро, заступник владајуће Уједињене социјалистичке партије Венецуеле, рекао је државним медијима да је једна од радњи које би влада морала предузети ако људи гласају за мере уставна реформа којом би се енглески укључио као један од службених језика Венецуеле. У међувремену, још један заступник владајуће странке, Вилијам Фаринас, утврдио је да се "Есеквибанци" већ "осећају Венецуеланцима".
То, међутим, не може бити даље од истине.
Људи у Есеквибу поносни су на своју аутохтону баштину. Истичу имена знаменитости, наведена на њиховом матерњем језику, као пример зашто верују да регија никада није припадала Венецуели. И инсистирају на томе да не желе да им референдум поремети животе.
Очекује се да ће Међународни суд правде ове недеље донети одлуку о захтеву Гвајане да се делови референдума зауставе. Али суд је још годинама удаљен од одлуке о ширем захтеву Гвајане да се одлука о граници из 1899. сматра ваљаном и обвезујућом. Судије су прихватили случај прошлог априла упркос противљењу Венецуеле.
Могућ и рат?
Оно што целу ситуацију чини додатно забрињавајућом, и то на пуно већем нивоу, су гласине да би Венецуела могла послати војску у Гвајану - дакле, покренути рат.
Дефенце блог тако пише како је бразилско министарство одбране донело одлуку о распоређивању трупа на северној граници (Бразил има границу и са Венецуелом и с Гвајаном) као меру предострожности због растућих тензија између Венезуеле и Гвајане и могућности да би Мадуро покушао анектирати спорну територију. Исти извор наводи и како бразилски обавештајци сматрају да би Каракас могао послати војску у Гвајану већ у наредним данима.
У међувремену, становница Есеквиба Жаклин Аликок има једно питање за венецуеланске бираче: - Зашто бисте хтели узети нешто што вам не припада?