КАД СЕ СУДАРЕ СОЦИЈАЛИЗАМ И КАПИТАЛИЗАМ: Зашто у Венецуели влада тотални ХАОС (ФОТО/ВИДЕО)
Откривамо дубљу позадину политичких сукоба у Венецуели
Венецуелу већ више од 20 дана потресају масовни протести опозиције у којима је било и жртава. Протести и насилне смене власти у овој латиноамеричкој земљи нису ништа ново, штавише војни пучеви су често били начин да се дође до власти.
ХАОС НА УЛИЦАМА ВЕНЕЦУЕЛЕ СЕ НАСТАВЉА: Број мртвих расте из дана у дан (ФОТО)
ТИХИ МАРШ У КАРАКАСУ: Почаст за убијене у немирима у Венецуели (ФОТО)
Оно што је потребно да би се разумела тренутна политичка ситуација у Венецуели јесте познавање њене историје у протекле две деценије, од када је бивши командос и револуционар Хуго Чавез победио на председничким изборима 1998. и ступио на власт фебруара 1999. Венецуелом владају социјалисти.
Чавез је био неприкосновени владар Венецуеле, владао је 14 година, док није преминуо 2013. године.
Ко су супростављене стране у Венецуели?!
Чависти - Следбеници и љубитељи лика и дела Хуга Чавеза који подржавају власт Уједињене социјалистичке партије и њених коалиционих партнера. Тренутно подржавају Мадура, али мањим интензитетом него Чавеза с обзиром да се Мадуро није показао као харизматски вођа револуционарног духа попут Чавеза.
Опозиција - Опозиција је уједињена у једном широком фронту под именом Округли сто демогратског јединства. Коалицију чини широк спектар политичких партија најразличитијих опција (центристи, леви центар, десни центар, десничари, па и неки левичари). Оно што им је заједничка црта може се назвати анти-Чавизам, борба против политичких и економских тековина које је оставио Хуго Чавез. Кључне политичке странке у овој коалицији су Демократска акција, Правда пре свега, Нова ера и Демохришћанска партија Венецуеле.
За време његове владавине Венецуела је доживела прави препород, драстично је смањено сиромаштво, развлашћен је крупни капитал, потпуно је реформисано здравство и школство, а ниво писмености је изузетно порастао. Нижи нивои власти су делегирани на сам народ тако да је у том периоду Венецуелом буквално владао народ преко комуналних савета и локалних власти.
Чавез је имао јак култ личности и народ га је заиста волео, што се показало 2002. када је извршен војни пуч након чега је народ самоорганизовано већ сутрадан заједно са лојалним деловима војске вратио Чавеза на власт.
Након Чавезове смрти његово место заузима Николас Мадуро који је тренутно председник Венецуеле. Власт у Мадуровим рукама била је нестабилна од самог почетка. На председничким изборима 2013. године победио је свог ривала Енрикеа Каприлеса са 1,5 одсто разлике.
Већ 2015. године на парламентарним изборима опозиција је победила Мадуровог кандидата и његову колацијиу, па је тако широка опозициона коалиција освојила 109 мандата, а Мадурова коалиција 55 места што је пад од 44 мандата у односу на прошле изборе.
Овакви резултати и победа опозиције омогућили су да се активира механизам уставне блокаде, односно да парламент блокира председника и обрнуто. Тако се нужно ствара конфликтна атмосфера у друштву.
Власт је прошле године одложила регионалне изборе свесна чињенице да ће изгубити, такође власт је пренала овлашћења парламента на Врховни суд што је изазвало велики револт како опозиционих лидера тако и народа. Иако је та одлука повучена она је остала нека врста катализатора свих будућих протеста. Кап која је прелила чашу била је забрана опозиционом лидеру Енрикеу Каприлесу да обавља јавне послове у трајању од 15 година.
Зашто је дошло до протеста?!
Економија је у последње четири године у колапсу, тренутно највећа инфлација у свету, растућа незапосленост и крвави улични нереди могу се тумачити као последица пада цене нафте који је основни извозни производ Венецуеле.
Опозиција тренутно оптужује Мадура да урушава демократију и да су његови потези били „пуч“. Позивају га да напусти власт како би они могли да изврше реформе и уведу слободно тржиште да би дошло до стабилизације земље. Мадуро је на такве позиве реаговао тако што је на улице послао полицију да успостави ред што је изазвало још већи бес код демонстраната.
Венецуела је тренутно у зачараном кругу који има следећи ток: након колонијалног периода и експлоатације који је наметао инострани крупни капитал дошла је револуционарна социјалистичка власт која је направила велики успех, међутим успех је имао своју цену и сада је након брзе експанзије дошло до економског колапса који је превасходно узроковао драстични пад цене нафте тако да велико незадовољство народа као последица катастрофалних животних услова и политичка нестабилност коју узрокују аутократски потези садашњег председника Мадура нужно воде крвавим уличним сукобима који ће се наставити.
Земља је подељена, а Чавезов револуционарни дух потискују тржишни реформатори и апологете либералне идеологије.
