ЖИВОТ У ЗАБРАЊЕНОЈ ЗОНИ: "Ово је мој дом!" Володимир 38 година након НУКЛЕАРНЕ КАТАСТРОФЕ живи у Чернобиљу
Разорни ефекти се осећају и данас.
Данас се навршава 38 година од катастрофе у Чернобиљу, када се догодила најгора несрећа у нуклеарној историји.
У почетку је све било скривено од очију света, али су се на крају откриле размере трагедије.
У ноћи 26. априла 1986. године, безбедносни тест у нуклеарној електрани Чернобиљ измакао је контроли. Реактор 4 је експлодирао, испустивши тоне супстанци у атмосферу, а разорни ефекти се осећају и данас.
Размере катастрофе су чуване у тајности, а врло мало људи је знало шта се заиста догодило. Михаил Горбачов, генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза, први пут је говорио о инциденту после 18 дана. Нажалост, то није била једина ствар која је каснила. Град Припјат, који се налази на километар и по од електране и који је изграђен посебно за раднике у Чернобиљу, евакуисан је 36 сати након експлозије.
- Први пут смо се суочили са тако моћном силом као што је нуклеарна енергија која је измакла контроли - рекао је тада Горбачов.
Терор који ће заувек обележити околно становништво почео је око 1.30 часова. Кров реактора 4, тежак 1.000 тона, одуван је у ваздух, а тоне радиоактивних материја стигле су на више од 1.000 метара у атмосферу. Велике области Украјине, Белорусије и Русије биле су јако контаминиране, а евакуисано је око 336.000 људи.
Северну Европу је прекривао радиоактивни облак две стотине пута јачи од Хирошиме, а висок ризик од контаминације утицао је на милионе људи током времена. Све је након тестирања безбедности у фабрици измакло контроли.
Скоро четири деценије након најгоре нуклеарне несреће у историји, људи и даље сматрају Чернобиљ "својим домом". Реч је о стотинама људи који живе и раде у зони искључења.
- Рад у чернобиљској зони искључења је чудно задовољство, али ми, запослени, то волимо. Тихо је - каже Володимир Вербистки, један од Украјинаца који су одрасли и наставили да живе у области око нуклеарне електране.
За њега је град духова и даље "дом".
- Био је викенд, а ја сам остао будан до касно читајући. Око 4 сата ујутру је дошла жена и рекла нам да се нешто догодило у електрани. Видео сам да реактор више не постоји - прича Володимир како је све изгледало.
Он каже да је било јасно да се догодила невероватна катастрофа.
Иако је радио у електрани, од њега су тражили да остане код куће. Тако је помогао супрузи и сину да се евакуишу.
Месец дана након несреће, Володимира су позвали да се врати, а онда су га пребацили у забрањену зону, где је остао да ради све до данас.
Извор: Србија Данас/Телеграф