ЗА ОВАЈ ВИРУС СИГУРНО ЈОШ НИСТЕ ЧУЛИ: Харао је Азијом, смртност је чак 70 одсто, а чува се у само неколико лабораторија
Један од најсмртоноснијих вируса на планети преносе слепи мишеви.
Био је 3. јануар 2020. године и Супапорн Wacharapluesadee је чекала доставу. Пронела се вест да у Вухану у Кини људе погађа нека респираторна болест, а како се приближавала лунарна нова година, многи кинески туристи долазили су да је прославе у суседни Тајланд.
Тајландска влада почела је по аеродромима опрезно да проверава путнике који долазе из Вухана, а неколико лабораторија је, међу њима и Wacharapluesadeein, одабрано за обраду узорака и детектовање проблема.
Wacharapluesadee је специјализована за лов на вирусе.
ЕУ СЕ ИЗЈАСНИЛА О КОВИД ПАСОШИМА: Да ли ће ово бити нови путни документ за све грађане света?
НАУЧНИЦИ РАЗБИЛИ СВЕ МИТОВЕ О ВАКЦИНАМА: Да ли треба да их приме они који су преболели ковид, шта је са трудницама и када скидамо маске!
ГОДИНУ ДАНА ОД НАЈСТРОЖЕГ ЛОКДАУНА НА СВЕТУ: Сећате се Вухана? (ФОТО/ВИДЕО)
Она води Научни центар тајландског Црвеног крста за инфективне болести у Бангкоку. У последњих 10 година учествовала је у Предицту, глобалном програму за откривање и заустављање болести које могу да се шире са животиња на људе.
Заједно са сарадницима прикупила је узорке многих врста, али њихов главни фокус је био на шишмишима, за које се зна да носе многе коронавирусе.
Успели су да открију болест у само неколико дана, откривши први случај ковида 19 изван Кине. Открили су да нови вирус не само да не потиче од људи, него је уско повезан с коронавирусима које су пронашли код шишмиша.
Захваљујући правовременим информацијама, влада је могла брзо да реаује, одредити карантин за пацијенте и саветује грађане. Упркос томе што има готово 70 милиона становника, Тајланд је до 3. јануара 2021. године забележио 8.955 заражених и 65 смртних случајева.
Док се свет носи с проблемом ковида 19, Wacharapluesadee се већ бави следећом пандемијом. Највећи број заразних болести појављује се у Азији.
Тропске регије имају богату лепезу биоразноликости, што значи да су станиште мноштва патогена, што повећава шансе за појаву новог вируса. Растућа људска популација и све већи контакт између људи и дивљих животиња у тим регијама такође повећава фактор ризика.
Током узорковања хиљаду шишмиша, Wacharapluesadee и њени сарадници открили су многе нове вирусе. Углавном су проналазили коронавирусе, али и друге смртоносне болести које се могу пренети на људе.
Вирус нипах
Ту спада вирус нипах. Воћни шишмиши су њихов природни домаћин.
- Ради се о великој претњи јер за њега нема лека, а смртност је висока - каже Wacharapluesadee. Стопа смртности вируса нипах је од 40 до 75 одсто, зависно од места избијања епидемије.
Тајландска научница није усамљена у својој забринутости. Сваке године Светска здравствено организација (СЗО) ажурира велики попис патогена који би могли изазвати јавноздравствену хитну ситуацију и према томе одлучује о приоритетима у финансирању истраживања и развоја.
СЗО је усредсређен на патогене који представљају највећи ризик по људско здравље, оне који имају епидемијски потенцијал и оне против којих нема вакцина.
Вирус нипах је међу првих 10. А с обзиром на број епидемија које се већ догађају у Азији, вероватно ту није крај. Постоји више разлога због којих је нипах тако злокобан.
Дуго раздобље инкубације (у једном случају наводно и до 45 дана) значи да заражени домаћин може ширити вирус несвестан своје болести. Вирус може заразити бројне животињске врсте, што може побољшати његово ширење. А зараза је могућа директним контактом или конзумацијом контаминиране хране.
Носитељ вируса нипах може да осећа респираторне симптоме, кашаљ, бол у грлу, болове и умор те енцефалитис, односно упалу мозга која може проузроковати смрт. Може се рећи да је то болест чије ширење СЗО свакако жели да спречи.
Воћни шишмиши
На дрвећу тихо виси на хиљаде воћних шишмиша, који врше нужду и мокре на све што се креће испод њих. Кад се помније погледа, надстрешнице штандова на пијацама у Граду Батамбангу прекривене су изметом шишмиша.
- Људи и пси луталице свакодневно се крећу испод штандова изложених мокраћи шишмиша - каже Веасна Дуонг, вођа одсека вирусологије у научно-истраживачкој лабораторији Института Пастеур у Пном Пену, колега и сарадник Супапорн Wacharapluesadee.
Тржница Батамбанг једна је од многих локација у Камбоџи на којима је Дуонг установио да воћни шишмиши и друге животиње свакодневно долазе у контакт с људима.
Било коју прилику да се воћни шишмиши и људи нађу у блиском контакту његов истраживачки тим сматра односом високог ризика, што значи да је пренос вируса врло могућ.
- Оваква изложеност може вирусу омогућити мутацију, што може да проузрокује пандемију - каже Дуонг.
У 11 епидемија нипаха у Бангладешу од 2001. до 2011. године, откривено је 196 заражених особа, од којих је 150 умрло.
Воћни шишмиши обично живе у густим шумским подручјима с много воћака с којима могу да се хране. Кад се њихова станишта униште или оштете, проналазе нова решења, попут кровова кућа и пукотина у торњевима Ангкор Wata.
За сада знамо да шишмиши крију бројне гадне болести - нипах, ковид 19, еболу и САРС.
Нипах се чува у само неколико лабораторија у свету
Будући да је нипах опасан, владе широм света сматрају да има биотерористички потенцијал, па је само неколико лабораторија на свету овлашћено за узгајање и чување.
- Дуготрајни надзор помаже нам да обавестимо власти како би донеле превентивне мере и спречиле неоткривени пренос вируса који може изазвати већу епидемију - каже Дуонг.
А без сталног усавршавања, научници можда неће моћи брзо да идентификују нове вирусе, као што је Wacharapluesadee учинила с ковидом 19 на Тајланду. Ова информација потребна је да би се започео рад на вакцини.
BBC је у јуну 2020. године питао Wacharapluesadee да ли је поносна на изванредно постигнуће свог научног тима.
- Поносна? Наравно да сам поносна. Али пројекат Предицт био је само вежба о томе како дијагностиковати нове вирусе код дивљих животиња. Кад смо открили геном патогена коронавируса, није то било посебно изненађење. То нам је пружило доста искуства и оснажило наше способност - рекла је Wacharapluesadee.
У септембру 2020. године BBC је питао Wacharapluesadee сматра ли да може да заустави следећу пандемију. Седела је у својој канцеларији у белом лабораторијском углу, обрађујући стотине хиљада узорака ковида 19, што је далеко више од капацитета њене лабораторије у нормалној години.
- Упркос свему, покушаћу - закључила је Wacharapluesadee с осмехом.
