СИГУРНО СТЕ СЕ НЕКАД ПИТАЛИ: Како су континенти добили имена?

Сигурно сте се некад питали како су континенти добили имена. Да ли по боговима из појединих митологија или по историјским личностима, појавама, географским и топографским називима. 

ПУЛМОЛОГ УПОЗОРАВА: Не игноришите дуготрајан кашаљ, искашљавање и отежано дисање! Можда су знаци ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ!

ПУЛМОЛОГ УПОЗОРАВА: Не игноришите дуготрајан кашаљ, искашљавање и отежано дисање! Можда су знаци ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ!

ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ: Због сукоба на највећем афричком ратишту расељено више од два милиона људи

ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ: Због сукоба на највећем афричком ратишту расељено више од два милиона људи

 

ПРИЗОР КОЈИ ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА: Нови снимак из Карабаха, застрашујући поступак азерског војника (ВИДЕО)

ПРИЗОР КОЈИ ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА: Нови снимак из Карабаха, застрашујући поступак азерског војника (ВИДЕО)

Први континент на листи је Африка. Постоје многобројне теорије о пореклу имена Африке.

Након што су Римљани поразили Картагину у Трећем пунском рату, своју нову провинцију назвали су "Африка". Најпопуларнија теорија о пореклу имена овог континента наводи да потиче од домородачког племена Афри, а да је Африка женска форма латинске речи "Африцус", што буквално значи "земља Афра".

Друга теорија, која има недостатак услед чињенице када је име први пут употребљено, наводи да име потиче од феничанске речи "афар" што значи "прашина". Спојена са латинским суфиксом -ика (-ица), који се некада користи за обележавање "земље", реч је могла да значи "земља прашине".

Имајући у виду афричку пустињу и врелу климу на северу, што је место где су Римљани освојили своју провинцију, феничански корен се сматра као највероватнија алтернатива теорији о "племену Афри", када је у питању порекло имена Африке.

Шта год да је истина, како су Европљани наставили да истражују и откривају унутрашњост континента, име које су Римљани првобитно користили само за своју малу провинцију, задржало се и обухватило читав континент који данас знамо под именом Африка.

Антарктик потиче од грчке речи "антарктике", што буквално значи "супротно северу". Континент је, наравно, место где се налази најјужнија тачка наше планете. Џон Џорџ Батроломеу, шкотски картограф је наводно прва особа која је користила термин "Антарктика" за континент. Међутим, Французи су то име користили за различита места пре њега. У 1500-им, држали су једну колонију у Бразилу испод екватора коју су назвали Француски Антарктик.

Азија потиче од старогрчке " Ἀσία", коју је користио Херодот у својој "Историји" још од 440. године пре наше ере. Међутим, могуће је да је име коришћено и пре тога, мада се није односило на читав континент, већ је првобитно било само име за земљу на источној обали Егејског мора, а касније Анадолија (дела данашње Турске).

Римљани су те две провинције називали Мала Азија (Асиа Минор) и Велика Азија (Асиа Мајор). Опште прихваћена теорија наводи да грчко име потиче од феничанске речи "асу", што значи "исток" и акадске речи "асу" која значи "изаћи", "уздићи се". У односу на Сунце, Азија би значила "земља излазећег Сунца".

Terra Аустралис Инцогнита на латинском значи "непозната земља на југу", а гласине о постојању континента датирају још из времена древног Рима. Наравно, Римљани нису имали такву морепловску технологију да стигну до Аустралије и нису имали директан доказ о њеном постојању. Када су Европљани коначно открили континент, име Terra Аустралис се одомаћило.

Континент су бројни рани истраживачи називали краћим именом "Аустралија", али је Метју Флиндерс био тај који је инсистирао на употреби ове речи 1804. године. Иако је име "Аустралија" било коришћено незванично неколико година, гувернер Лахлан Макарије покренуо је петицију за његово званично усвајање 1817. године. Име за континент је званично постало Аустралија тек 1824. године.

Европа је највероватније названа по Еуропи, једној од многих Зевсових љубавница из грчке митологије.

Легенда каже да ју је Зевс отео након што се претворио у белог бика и одвео је на Крит. Тешко је одредити етимологију самог имена, али једна теорија каже да потиче од акадске речи "еребу" што значи "сићи", "заћи" или феничанске речи "ереб", што значи "вече, запад". Западно одређење правца значило би да има слично порекло као Азија. Ипак, име Европа је можда потекло од грчких речи eurys што значи "широко" и "опс", што значи "лице", тако да формира "широко лице".

Као и код многих других имена континената, "Европа" оригинално није означавала ни близу оно што данас под њом подразумевамо. Био је то мали регион, попут "Азије", део данашње Турске и некадашње Тракије.

Што се тиче Америке (Северне и Јужне), још од основне школе смо учени да су оба континента названа по Америгу Веспучију. Међутим, прича о томе зашто је то тако је интересантнија и нешто мање позната.

Веспучи је био навигатор који је путовао у Нови свет 1499. и 1502. године. Као врло образован човек, схватио је да овај нови свет није део Азије, као што су неки првобитно мислили. Веспучи је одлучио да пише о својим путовањима и његове књиге су објављене 1502. и 1504. године.

Као уједно забавне и едукативне, његове књиге о Новом свету су штампане на скоро сваком европском језику.

Када је велику нову мапу открио Валдсемилер, имала је назив "Америка" преко целог данашњег Бразила. Валдсемилер је користио Веспучијеве путописе као референце за своје цртеже, тако да је његова карта имала Јужну Америку као једини део ове нове западне хемисфере. У 1538. чувени географ Герард Меркатор одлучио је да читаве северне и јужне делове Америке назове као једну целу Америку на западној хемисфери.