ЗАШТО ЈЕ УКРАЈИНА ОБЈАВИЛА РАТ АУСТРИЈСКОМ АРХИТЕКТИ: Да ли се тиме крши режим санкција против Русије? (ВИДЕО)
Познати аустријски и интернационални архитектонски биро "Цооп Himmelb(l)au" градиће два велика културна центра у Русији, један у сибирском Кемерову, други у Севастопољу на Криму.
Негативне реакције у великим медијима немачког говорног подручја не јењавају. У анализу ситуације је укључен чак и Брисел, који испитује да ли се тиме крши режим санкција против Русије. При томе се често чује "шта сме архитектура", али се заобилази питање шта сме политика.
Назив фирме у оригиналу "Цооп Himmelb(l)au" је својеврстан ребус. "Цооп", на српском "коп", је узет с почетка интернационалне речи "кооперација". У другом делу имена се прожимају три именице: Nebesa/Himmel небеско plavetnilo/Himmelblau грађевина/Бау.
ОТАЦ ИЗ ПАКЛА! Дечак (8) нестао, тело никада није пронађено - сумња се да је уништено КИСЕЛИНОМ (ФОТО)
СКУПОЦЕНА СЛИКА СТАЈАЛА ПОРЕД КОНТЕЈНЕРА: Полиција у шоку - иза свега стоји невероватна прича (ФОТО)
НЕСЛАВАН ПОДАТАК ПРЕД ВАКЦИНАЦИЈУ: Рекордан број умрлих и новозаражених у САД
Име фирме је важно јер је то истовремено њен манифест, програм, усмерење и провокација –глобално присуство, дрски продори, тополошке форме [1], пркосан однос са земљином тежом, страст и емоције унутар симболичких вредности архитектуре.
Један од три оснивача бироа, данас још једини који је остао у фирми је Волф Прикс, рођен у Бечу 1942. године, студирао у Аустрији, Енглеској и Сједињеним Државама. Оно о страстима архитектуре није новинарски додатак, већ алузија на Приксов штампани манифест из 1980: "Архитектура мора да гори".
Архитектура која "гори" је она која провоцира, не да мира, која се храни из емоција, не нужно појединачних, већ колективних, друштвених, историјских, политичких и, барем у рефлексу, божанских.
Прикс и "Коп" стоје у самом врху светске архитектуре. Данас фирма има бирое у Бечу, Лос Анђелесу, Лондону и Мелбурну, у којима ради 150 људи из 20 нација. Слоган "кажи небоплаво" прво је што дочека оне који отворе сајт фирме.
Томе се супротставља актуелни мото из Кијева "кажи санкције". Читава украјинска дипломатија се подигла и позвала на глобалну медијску, политичку и правну мобилизацију против Прикса и кооперативног плавог неба због њихове намере да на Криму подигну оперу.
"Галеб" је слетео у Севастопољ
Проблем је први отворио минхенски дневник Зидојче цајтунг (СДЗ) у тексту објављеном последњег дана новембра. "Позер за Путина", гласио је наслов, уз објашњење у наднаслову "Архитекта Волф Прикс гради два културна храма за Русију".
СДЗ: "Цооп Himmelb(l)au Већ и само име 1968. године основаног архитектонског бироа циља равно на небеса. То скоро граничи са увредом његовог царског величанства када главном дизајнеру Волфу Приксу преко телефона поставите питање, да ли би градио и за самог врага у паклу?
Одлучни одговор газде: "Каква је то бесмислица!"
И даље СДЗ: "Владимир Путин није ђаво. Вероватно. Али је иницијатор четири руска светионика културе, који би требало да буду реализовани у наредне три године. У рекордном року, у што се после немачког искуства са градњом берлинског аеродрома мора или сумњати, или се покрити од срамоте."
Компактна злоба, пакост и љубомора из овог кратког инсерта тешко налази премца. Прикс је фолирант и "његово царско величанство", Путин је кадровик из пакла, а ако Немци нису у стању да нешто ставе под кров за три године, онда то не може и не сме нико.
Најпре кратко о томе шта гради Владимир Путин који "вероватно није ђаво", премда се то, наравно, никада неће знати поуздано.
Замишљена су четири вирулентна симболичка знака који маркирају четири стране света: На западу (Калињинград), истоку (Владивосток), северу (Кемерово, Сибир) и југу (Севастопољ, Крим). У сва четири случајева се ради о "храмовима културе" (СДЗ) мешовите намене - опера, концертне сале, балет, позориште, музејски/галеријски простори и слично.
Објекте "у Путиново име" подиже фондација Национално културно наслеђе са буџетираним делом од 1,33 милијарде евра које пуни државни холдинг "Роснефгас".
Као градитељ опере у Калињинграду спомињу се једна норвешка фирма (Snøhetta), за ону у Владивостоку њујоршки биро "Asymptote".
Аустријски архитекта Прикс је ангажован за пројекте на северу и југу. Онај у сибирском Кемерову је прошао све руске инстанце и на пролеће 2021 се почиње са градњом.
Са пројектом у Севастопољу се ствар закомпликовала, али с ове, европске стране, не у Русији.
Најпре је и сам Прикс томе допринео, тако што је у интервјуима говорио да не гради на Криму. Ни на сајту Копа није било помена о томе.
Тек кад су Севастопољске новости у новембру објавиле дизајн нове опере, са видљивом идентификацијом фирме "Коп химелб(л)ау" поред фотографије, Прикс је потврдио.
Зашто је пре негирао? "Па зато што смо још били у преговорима", одговарао је Прикс на новинарска питања.
Опера на Криму се води под медијским називом "Галеб", јер њене апстрактне форме имају нечега од белих раширених крила те птице топлих мора. Само по себи, име је лишено сарказма.
Сарказам је међутим намераван кад се "Галеб" провуче кроз наслове, међунаслове и коментаре типа: "Галеб слеће у Севастопољ", "Галеб за Путина", "Прикс гради галеба на Криму".
"Галеб" крши санкције...?
Око тога је почело, да ли Прикс и "Коп" крше санкције када граде оперу на Криму?
Тема је актуелна. Пре неколико дана је ЕУ продужила санкције против Москве за наредних шест месеци, а Генерална скупштина Уједињених нација изгласала нову резолуцију којом од Русије тражи да се повуче са Крима.
Али то са санкцијама више није једноставно. Тачно, ЕУ их регуларно продужава сваких шест месеци, али није никаква тајна да у Унији нису сви срећни зог тога. Још је компликованије са УН-ом, јер је Кримска резолуција тамо изгласана (7.12.2020) са 63 гласа за, 17 против, 62 уздржана.
То би значило да 79 чланица Уједињених нација сматра да су санкције или погрешне, или их се не тичу, или да се мало треба вратити у прошлост да би се видело како је све почело и куда то води.
А онда је у такву ситуацију у којој се круне сврсисходност и логика антируских санкција, у пукотине смисла, намере и кохезије једног блока неједнаких циљева, упао Волф Прикс са кримским пројектом и шокантним пословним ставом да руски новац не смрди.
Ако се погледа резолуција 68/262 Генералне скупштине УН-а из марта 2014, документ који одбацује резултате референдума на Криму и инсистира на украјинској суверености, тешко се може рећи да Прикс крши санкције. (https://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/68/262)
Тај папир, као и одговарајући регулативни акт ЕУ из јуна 2014 (692/2014) говоре о "територијалном интегритету", о "увозу робе", о војним и стратешким моментима - али "услуге" се нигде не спомињу. Градња опера, концертних дворана и осталих културних институција још мање.
Из Аустријске привредне коморе се неформално чује да су ствари правно чисте.
Званичне реакције нема, "али она није ни неопходна", каже Герхард Мангот, експерт за Русију и професор међународних односа на Универзитету у Инсбруку (Стандард, 11.12.) "јер подизање културних институција није забрањено у постојећем режиму санкција".
Мангот: "Није искључено да се Приксов пројект супротставља политичком духу ЕУ санкција, али сигурно не њиховим правним одредбама. По мојој процени, нема никакве правне препреке да он гради на Криму, иако то можда није најбоље изведено. Кад критичарима није пошло за руком да Прикса зауставе правним средствима, покренули су механизам његовог јавног посрамљивања."
Слично мисли и бечки архитект Андреас Румпфхубер (ОРФ 5.12.), који се специјализовао за тему архитектуре и идеологије.
По њему, ту је нешто помешано. "Питам се, да ли се овде уствари води рат преко посредника, у коме се архитектура само симболички користи не би ли се покриле катастрофалне последице једне пропале спољне политике и дипломатије."
Из украјинске дипломатије Приксу стижу неувијене претње.
Украјински амбасадор у Аустрији Олександер Шерба: "Читав свет мора да сазна, да ће, ако тако настави, за фирму 'Коп химелблау' остати један једини партнер, Путин, јер нико други неће више да ради са њима! Ми чинимо све да овај случај не остане без последица. Сва украјинска дипломатска представништва на свету су упозорена да покрену широку акцију против те фирме где год она има послове." (интервју за Имо 7, дигиталну телевизију аустријског цеховског удружења за имобилије).
Олексиј Макејев, повереник за (антируске) санкције у украјинском Министарству спољних послова: "Нећемо толерисати да европске фирме сарађују са руским окупационим властима. Спречићемо самозадовољство свакога ко прихвата да буде саучесник Путиновог режима у илегалној окупацији Крима" (АПА).
Бојкот, претње, увреде, посрамљивање (такозвани "публиц схаминг").
Стандард: "У међувремену је та акција попримила невероватне размере. Не само да се Приксу прети, сад га се већ назива именима као "геноцидни убица" и "геноцидни криминалац".
Прикс: "Само напред!"
У својим интервјуима свих прошлих година, Прикс не упада у очи као плашљива и интровертна особа.
Напротив, као аутор страствене "пламене архитектуре" чији циљ није нова градња, већ ново друштво, покретање социјалне, културне и менталне револуције кроз смеле архитектонске форме, тешко да би Прикс и могао да буде нешто друго осим екстровертан, самосвестан и арогантан.
У једном од најбољих интервјуа пре пет година, датог специјализованој дигиталној платформи Arch2o, Прикс је новинару разбио концепт и исцепкао ток разговора (https://www.arch2o.com/interview-with-wolf-d-prix-coop-himmelb-l-au-arc…)
Ево одломка из тог интервјуа, да би се схватило коме је то Украјина објавила рат:
П: Каква је разлика између архитектуре и уметности?
О: Мене више занимају сличности. Архитектура је уметност када идеја дотакне метаплан. Иначе је само зграда.
П: Како почињете неки дизајн?
О: То је тајна.
П: Како посматрате власити опус? Да ли је то еволуција, иде ли у фазама, да ли је фокус на једну ствар?
О: Наш рад је мрежа идеја, концепата и остварења. Као бескрајни стуб Константина Бранкузија.
П: Кад гледам ваше радове, увек помислим "па то нисам очекивао!" Како успевате да изненадите сваки пут?
О: Као што каже Боб Дилан: Не треба ти метеоролог да ти каже где ветар дува.
П: Ваша архитектура поседује извесну мирноћу. Како се она слаже са околним хаосом?
О: Ми никад не реагујемо. Ми делујемо.
П: Ко вас инспирише?
О: Боб Дилан, Кит Ричардс, Жак Дерида, Пиранези, Фишер фон Ерлах и Ле Корбизје. Али ко мисли само на архитектуру, онда из њега испада само архитектура.
П: Да из неког разлога нисте могли да постанете архитекта, шта бисте били?
О: Архитекта.
П: Какав савет бисте дали самом себи?
О: Само напред.
Архитектура и политичка моћ
У првим кратким изјавама датим после најаве тоталног дипломатског рата с украјинске стране, тај и такав Волф Прикс је деловао несигурно, на моменте уплашено.
Правно Прикс стоји на сигурном.
Морално, он стоји на терену који је уходан генерацијама генијалних градитеља, стотинама и хиљадама година увек изнова - на представи да архитекте никада неће одбити да граде објекат који има капацитета да их уведе у историју.
Градили су за цареве, папе, династичке уљезе и регуларне владаре, за лопове и мафију, градили су за тоталитарне режиме и опасне идеологије, за модерне диктаторе и аутократе. Градили су за добре и лоше, паметне и глупе. Да су ограничили само на моралне послодавце, данас би се у Европи живело скромно у кућама од картона, али чистог срца.
Ни с те моралне стране се дакле Приксу не може богзна шта. Заха Хадид је 2013. градила Центар "Хајдар Алијев" у Бакуу и за то добила високу британску награду. Да је Хадид одбила Алијева, да ли би нека друга интернационална звезда прихватила?
Ренесансни архитекта Доменико Фонтана је изровао, порушио и прерадио пола Рима по налогу папе Сикста Петог (1585-90). Да је Фонтана из моралних разлога одбио Сикста, да ли би прихватио неко други?
Да је Прикс одбио Путина, да ли би дотрчала нека друга интернационална архитектонска звезда?
Али тамо где се нешто може против Прикса, и чега је он очито свестан, је политика. Политика поседује механизме да инсценира услове његовог личног пада и срамоте. Питање је, да ли украјинска дипломатија поседује снагу да Прикса и његово небеско плаветнило учини "недодиривим", да га, онако као у индијском кастинском систему," "згаде" свим великим наручиоцима?
Спонтани одговор је не. Али у тренутној политичкој синергији, са новим политичким правилима која се пишу у Вашингтону и Берлину, никад се не зна хоће ли дипломатски акционизам Кијева наићи на захвалне слушаоце.
Само напред? Ако се повуче са Крима, читав свет ће му се смејати.
Приксу такође.
