"СВИ СУ НАС ЗАБОРАВИЛИ" Жене у страху од талибана! Иду од врата до врата и траже "непријатеље"
Званично, постоји амнестија. Незванично, застрашивање људи је распрострањено.
Већина жена у Авганистану је у страху нарочито оне које су радиле за странце. Оне су на врху листе талибана а већина њих је рекла за Скај њуз да талибани иду од врата до врата да пронађу оне који су радили за ''непријатеље''.
Једна жена и њена сестра су допутовале са својим ујаком до места где су одсели новинари Скај њуза. Биле су превише уплашене да отворено разговарају са њима, али су на крају ипак, скупиле храброст.
Запослили сте се, а нисте завршили факултет: Ево како да наставите студије уз посао
ПЕНЗИОНЕР СТРАДАО ЗБОГ НЕМАРА ХИТНЕ СЛУЖБЕ: Комшије у неверици! "Чуо сам повике и вриштање!"
"НЕ МОГУ ДА ХОДАМ НИ ТРИ МЕТРА" Вођа покрета антивакцинаша умро од короне у тешким мукама (ФОТО)
Видели су их како снимају прилог на пијаци у главном граду, а млађа сестра (коју ће због њене безбедности звати "Табасум") каже да их је гледала два сата пре него што је скупила храброст да повуче продуцента Скај -а Крис Канингама са стране.
-Молим вас, желим да ме интервјуишете, не смем овде да причам јер су наши животи у опасности, рекла му је она.
Њој је била потребна огромна храброст да уопште проговори. Само су неколико метара били удаљени од наоружаног талибанског пункта.
Борци који патролирају тржницом, с оружјем преко рамена, говоре свима како виде другу, бољу страну Кабула.
-Пре неколико недеља због сигурности нисте уопште могли да дођете овде, рекли су талибани новинарима, чинило се да нема ироније у његовом гласу.
На пијаци је много више људи него што је могло да се види пре неколико дана. А приметан је и пораст броја жена у јавности.
Талибани су рекли да би жене требало да остану код куће због њихове сигурности.
Како преноси Скај њуз, оне све носе дуге хаљине или мантиле и хиџабе, а неке од њих носе и бурке. Чини се да многе имају мушког пратиоца (махрама) који чува групе жена око себе.
Питамо талибанског команданта који ради на контролном пункту шта ради како би применио било који кодекс облачења. Он одговара да све док се жене придржавају шеријатског закона, нема проблема.
У соби где су се новинари тајно састали са младим женама оне су рашириле своје папире који показују опсежне везе са УСАИД -ом и другим страним групама за помоћ, попут ЦАРЕ -а, који имају базу у Британији.
Њихова шира породица има 25 чланова, од којих је осморо деце. Скоро сви одрасли су радили за стране групе за помоћ, или су учитељице, а сада су у опасности.
Мајка младих жена је директорка женске гимназије.
-Погледајте ову претњу смрћу коју је примила од талибана, показује Муро. Прелистава телефон како би пронашла писмо талибана
У писму се каже: "Наш главни циљ и рад је да убијемо све ученике, наставнике и директора."
Причају о томе како им је мајка отворила врата своје куће неколико дана након што је Кабул пао а испред је била гомила наоружаних талибана.
-Само су захтевали храну и ушли, каже Табасум.
-Стајала сам у спаваћој соби и тресла сам се. Нисам могла да верујем, рекла је она.
Они су, када су ушли у кућу, тражили храну или чај и пропитивали су за кога радимо.
-Да ли сте радили за стару владу? Постоје гласине да сте радили за странце..., рекао им је један од талибана који су ушли у кућу, испричале су оне.
-Одлучили смо да морамо да се преселимо, испричала је Табасум.
Испричале су и како су им пријатељи и партнери са којима су годинама радили окренули леђа. Како им нико не одговара на мејлове нити на апликације за азил.
WhatsApp поруке су остале непрочитане, а на позиве није одговорено.
Табасу је била на корак до завршетка пословних студија, требало је да заврши студирање на једном од најбољих универзитета у Кабулу у понедељак, а напад бомбаша самоубица на аеродром у Кабулу се догодио у недељу.
-У једном дану мој живот се променио, сви предавачи напустили су државу. Универзитет је сада празан. Све четири године мог студирања су узалуд потрошене, рекла је она.
Имала је посао, али су је надређени позвали и рекли јој да није безбедно да долази јер је жена и да треба да остане код куће. Скоро половину особља чиниле су жене, а сада све седе код куће.
-Не желе ме јер сам девојка, каже Табасум.
-Немам право да сада излазим из своје куће без мушкарца. Зашто? Зато што је ово неједнакост. Немам иста права као мушкарац. Нисам ништа за њих, рекла је она.
-Постала сам невидљива. Некада сам имала посао. Образована сам. Не треба ми ниједан мушкарац. Али сада сам само ништа, закључује она.
