"ЖИВА САМ ГОРЕЛА" Језиве исповести људи који су преживели 11. септембар - Лорен је задобила ОПЕКОТИНЕ на више од 80 одсто тела!

Неки су остали са физичким последицама које су им промениле живот, док се многи боре са психичким траумама проузрокованим дешавањима 11. септембра.

Једна од најтеже повређених преживелих, Лорен Манинг, задобила је опекотине на више од 80 одсто тела.

-По свим медицинским стандардима, требало је да умрем, рекла је она за Скај њуз.

Лорен тог дана само што је ушла у Северни торањ Светског трговинског центра када се први отети авион ''закуцао'' у зграду и послао ватрену куглу која се спустила низ окно лифта у предворје.

-То је било невероватно гласан, продоран звук, а одмах потом је све испунио пламен. Бол је била невероватна и продирала је све дубље и дубље. Жива сам горела. Нема других речи за то - каже она.

Док се Лорен борила против пламена истрчала је напоље пре него што је пала и откотрљала се на насип где је један мушкарац покушао да јој помогне.

-Нисам пала и умрла у пламену, борила сам поротив њега. Викала сам му да ме избави из пламена, рекла је.

Док је лежала тешко повређена, Лорен је ужаснуто посматрала како терористи забијају други авион у Јужну кулу Светског трговинског центра.

Видела је људе како падају са облакодера, знајући да су њене колеге из финансијске фирме ''кантор Фицџералд'' заробљене на горњим спратовима.

Сви запослени у тој компанији, њих 658 је тог дана убијено.

Лорен, која је успела да избегне 1993. године бомбардовање СТЦ-а, успела је да пронађе помоћ али су јој шансе да преживи биле веома мале.

-Опекотине су биле високог степена, изгорело је 82,5 одсто мог тела и већина их је била трећег степена, а више од 20 одсто их је било петог степена, што значи да сте изгубили мишиће или коску и да је потребна ампутација prttiju на обе руке, испричала је она.

Плашила сам се да ме син неће препознати

Лорен је одведена у болницу и стављена је у индуковану кому пре него што је пребачена у центар за опекотине.

Током три месеца док је била у коми, њен супруг Грег читао јој је песме Роберта Барнса и свирао јој музику из дана док су се забављали.

-Можда је то имало утицај на мене, сазнање да сам вољена, моји родитељи су сатима возили очекујући да ће ме видети мртву и били су уз мене свакога дана, додала је.

Неколико дана након буђења из коме, Лоренин једногодишњи син Тајлер ју је посетио први пут од напада.

-Толико сам се плашила да ме неће преознати, није ме одмах препознао, али се онда вратио до мене и препознао ме је, мислим д аје то било због очију и гласа, рекла је и додала да је то било све што јој је потребно.

Лорен је провела више од шест месеци у болници и била је на неколико операција.

-Изгорели сте, што је можда најсадистичкија форма мучења људи и требају вам године и године опоравка, истакла је.

Лорен, чији је други син Џегер рођен 2009. године, и даље има телефонске бројеве у свом телефону многих колега који су умрли 11. септембра.

Ватрогасна службеница која је за длаку избегла рушење Кула близнакиња

Лин Тирнеј стигла је у СТЦ након што су оба авиона ударила у Куле близнакиње.

Заменица комесара ватрогасне службе Њујорка тог јутра је требало да присуствује разговору за посао на 68. спрату Северне куле - али њени планови су се драстично променили због терористичких напада.

-Напољу је била застрашујућа сцена, обе куле су гореле. Али поред пламена, најгоре је било што су људи скакали са кула. Видела сам пар који скаче држећи се за руке, то је било невероватно.

-Не могу да замислим избор са којим су се суочили. Само сам размишљала о њиховим породицама. Било је то ужасно, присетила се она.

Лин је дошла на место догађаја са 12 ватрогасаца из две различите јединице - од којих су сви касније погинули током спасавања.

Шефови ватрогасаца су већ утврдили да неће моћи да угасе пламен.

- Мисија је постала чисто спасавање, покушај да се извуче што је могуће више људи - каже она.

Лин је радила на томе да помогне у координацији спасилачких екипа код Северне куле када се изненада срушила Јужна кула.

- Било је толико гадно да ниси могао да удахнеш. Имала сам проблема са дисањем као и сви остали - рекла је Лин.

Након што је ушла на утоварно пристаниште, Лин каже да је полицијски инспектор покушао да је заштити својим телом.

- То је једини пут да сам размишљала о умирању. Само сам помислила "Боже, само нека буде брзо", не желим да останем овде као рудар 18 дана и да ме то сломи - рекла је она.

Сила урушавања зграде разнела је врата ходника и док су дим и прашина улазили у зграду, Лин се сакрила на степеништу.

Око 343 ватрогасаца погинуло је тог дана, а Лин је написала око 100 опроштајних писама жртвама. Само једног дана одржане су 23 сахране.

Британски продавац који је осетио пад авиона

Британац Чарли Греј је мислио да је земљотрес погодио Њујорк док је био на послу у Северној кули 11. септембра.

Продавац из Лондона који је радио у брокерској фирми ИЦАП био је на 26. спрату у канцеларији када је зграда почела да се тресе и помера.

Одједном је видео олумине како падају са горњих спратова.

-Мислили смо да је то нешто попут бомбе. Нико није морао да нам каже. Сви су само кренули према степеницама, испричао је он за Скај њуз.

Чарли и његове колеге почели су да излазе из куле, али су били успорени јер је било пуно људи на степеништу.

-Док су ватрогасци на 17. спрату пролазили поред нас, чули смо на њиховом радију да је други авион ударио у Јужну кулу, каже Чарли.

-Било је потребно око 17 минута да се сиђе са девет спратова, присетио се.

Било је као ратна зона

Чарли је описао сцене као ратну зону и додао да је видео делове тела и аутомобила на улицама.

- Црно угљенисано тело слетело је око 30 стопа, док је ходао до трајектног терминала и гледао 20 људи како скачу са кула. Која је била њихова опција? Гушење димом, ватра или брзи скок који би окончао све - запитао се Чарли.