ЗЛОЧИН КОЈИ ЈЕ ЗАПАЊИО СВЕТ: Српски официр умало био жртва мржње Азербејџана и Јерменије (ФОТО/ВИДЕО)
Стравично убиство догодило се 2004. године у Мађарској
Најновији сукоби између Јерменије и Азербејџана главна су тема светских медија. Влада Јерменије прогласила је ратно стање због ескалације ситуације у региону Нагорно Карабах, а јерменски званичници објавили су и општу мобилизацију.
Колико језика говорите? Неколико савета како да ове ЈЕСЕНИ доживите магичну авантуру?
(УЖИВО) КРВАВИ РАТ у региону Нагорно - Карабах: Азербеџан најавио ОДМАЗДУ због гранатирања (ФОТО)
НАЛОЖЕНА ОБДУКЦИЈА ТЕЛА СТРАДАЛИХ ПИЛОТА: Завршен увиђај са места пада авиона у Брасини
Сви знају да сукоб Јерменије са Азербејџаном око поменуте територије траје већ деценијама, али мало ко зна о стварној мржњи између два народа, због које је дошло и до једног од најгорих злочина у последњих 20 година, када је на семинару НАТО азербејџански официр убио свог колегу из Јерменије и секиром га малтене обезглавио. У том сукобу умало је страдао и припадник Војске Србије, у чију собу је упао Азербејџанац "тражећи јерменску крв".
Стравично убиство догодило се 2004. године у Мађарској. Тада је Рамил Сафаров (43) официр из Азербејџана убио јерменског поручника Гургена Маргарјана и то током семинара НАТО у Будимпешти. Сафаров је упао у собу Маргарјана током ноћи и задао му најмање 10 удараца секиром. Потом је кренуо у собу другог војника из Јерменије, али како није успео да уђе, упао је у спаваону где је боравио српски официр, али га није напао јер је само желео да убија Јермене.
Две године касније Сафаров је осуђен на доживотну робију у Мађарској, али је потом уследила "политичка игра" због које се о овом злочину и данас расправља пред Европским судом за људска права.
Мрзео Јермене од малих ногу
Верује се да је Азербејџанац починио злочин задојен мржњом према Јерменима од раног детињства. Наиме, Сафаров је рођен 25. августа 1977. године у граду Јабраилу у Азербејџану и ту је завршио средњу школу. Међутим, јерменске снаге окупирају Јабраил августа 1993. године и он је од тада под контролом Нагорно-Карабаха. Породица Сафаров била је принуђена две године раније да избегне у Баку. Током суђења за убиство Маргарјана, Сафаров се присетио ратних година, и свих чланова његове породице који су страдали у сукобима. Тад је открио и да је од 1992. до 1996. године студирао у Турској (која је већ деценијама у лошим односима са Јерменијом), те да је тамо завршио и Војну академију, где је и дипломирао 2000. године.
Крајем јануара 2004, тада 26-годишњи Сафаров послат је у Будимпешту да учествује на тромесечном курсу НАТО и усаврши енглески језик. На курс су дошла и двојица јерменских официра, Гурген Маргарјан и Хајк Макучјан. Након две недеље Сафиров одлучује да их убије.
У вечерњим сатима 18. фебруара, Сафаров је купио секиру у локалном супермаркету и унео је у зграду где су сви учесници курса спавали. Секиру је унео у торби и сакрио у соби. Његов цимер, Украјинац је који дан раније отпутовао кући јер је имао смртни случај у породици, тако да нико није сметао Сафарову да осмисли злочин. Сатима је седео у соби и оштрио секиру размишљајући како ће да побије јерменске војнике.
Око 5 сати ујутру 19. фебруара узео је секиру и отишао до собе Маргарјана и његовог цимера из Мађарске Балаша Кутија. Како је соба била откључана, ушао је без проблема и оштром секиром је кренуо да касапи Маргарјана који је чврсто спавао. Задао му је најмање 16 удараца по глави и врату, са намером да га обезглави. Бука је пробудија Кутија који је био у шоку када је угледао Азербејџанца како убија његовог цимера.
- Док сам схватио шта се догађа било је прекасно. Крв је била свуда. Почео сам да урлам на њега да престане. Није се ни окренуо. Рекао је да нема са мном проблем и да ме неће дирати. Задао је Гургену још неколико удараца, а потом је изашао из спаваоне. На лицу је имао задовољан израз, као да је урадио нешто "велико и важно" - присетио се на суђењу Кути свега што се догађало кобне ноћи.
Србину махао крвавом секиром испред носа
Док је Кути јурио помоћ по ходницима, Сафаров је кренуо у супротном смеру. Знао је да има да обави још један задатак, да убије другог Јерменина. Журио је низ ходник да стигне до собе у којој је спавао Макучјан, али су врата спаваоне била закључана. Урлао је његово име и тражио да отворио врата. Јерменац је таман кренуо да откључа, али га је у томе спречио његов цимер, који је позвао колегу из суседне собе да провери шта се догађа. Бесан што му нико не отвара улетео је у собу у којој је спавао Србин. Када је упао махао је крвавом секиром урлајући да је жељан јерменске крви.
Док су га Србин и његов цимер из Украјине у шоку посматрали и покушавали да га смире, он је секиром кренуо да разваљује врата. До тада су се сви војници разбудили и истрчали у ходник не би ли га одговорили од замисли. Ипак, нико из страха није смео да му приђе. Махао је крвавом секиром као суманут.
Убрзо је на место догађаја стигла полиција, која је успела да обузда Сафарова и да га приведе.
"Жао ми је што нисам убијао Јермене и раније"
Сафаров је на саслушању признао убиство Маргарјана, као и да је имао намеру да ликвидира Макучјана. Упитан за мотив, Сафаров је рекао да му је жао што није убијао Јермене и пре овога.
- Мржња према Јерменима је расла у мени. У почетку смо се јављали једни другима, тачније, они би рекли "здраво", али ја им нисам узвраћао. Убио сам их јер су пролазили крај мене и смејали ми се у лице. Тада сам одлучио да их убијем, да им одрежем главе - рекао је Сафаров.
Он је рекао да је војник 14 година, али да не може да каже да би их убио да је био цивил.
- Не знам да ли бих убијао Јермене да сам цивил. Мој посао је да све побијем, јер ћемо ми патити докле год су они живи - причао је Сафаров на саслушању.
Он је рекао да би их побио било где, да то није учинио у Мађарској, те да би побио и више Јермена да их је било.
- Штета што се нисам боље припремио за ово. Позивам све да побију што више Јермена - рекао је тада убица.
Нико није приметио "мржњу"
Војници који су били на семинару, а првенствено Балаш Кути који је делио собу за Сафаровим рекао је да се на почетку семинара причало о нетрпељивости међу нацијама, али да то касније нико није помињао. Он је рекао да није приметио да постоји непријатељство између Маргарјана и војника из Азербејџана. То су посведочили и сви други учесници скупа. Сви до једног су тврдили да није било никаквог сукоба између официра војске Јерменије и Азербејџана.
Шта више, војници би се након предавања повлачили у своје собе и једва да су комуницирали са било ким са семинара, а камоли међу собом. Приликом суђења чуло се како је Сафаров убио Маргарјана јер је био "велик, мишићав и спортски тип".
Током суђења адвокати Сафарова су тврдили да је сукоб почео јер је Маргарјан увредио заставу Азербејџана. Медији су писали да су наводно Маргарјан и Макучјан уринирали по застави Азербејџана и користили је да бришу ципеле. Ово сам Сафаров никад није поменуо ни приликом саслушања, ни на суђењу и све време је отворено тврдио да је Маргарјана убио само зашто што је из Јерменије.
Одбрана је потом покушала да докаже да је Сафаров у тренутку масакра био неурачунљив, али су вештаци доказали да је итекако био свестан својих поступака.
Сафаров је 13. априла 2006. године осуђен у Мађарској на доживотну робију, с тим да је након 30 година могао да тражи отпуст.
За то време власти у Азербејџану славили су злочин Сафарова, али било је оних који су га и осуђивали.
Повратак у Азербејџан и помиловање
Након што је у Мађарској одлежао осам година, Сафаров је изручен Азербејџану 31. августа 2012. године. Иако је влада Мађарске саопштила да је добила уверавања од колега из Азербејџана да ће Сафаров у домовини одслужити казну до краја, то се није догодило. Чим је Сафаров стигао у Баку, председник Илхам Алијев га је помиловао.
Министар одбране Сафар Абијев је Сафарову дао чин мајора, од министарства је добио стан и плату за претходних осам година.
- Ово је обнова правде. Изненађена сам свакако - рекао је Сафаров након помиловања.
Ово је власти у Јерменији разбеснело, те су и до тада затегнути односи са Мађарском постали још гори, а многе земље, од САД, преко Русије и Француске, осудиле су одлуку Мађарске о изручивању.
Одмах по изручењу светски медији су почели да пишу како је Азербејџан купио слободу Сафарова од Орбана. Помињале су се инвестиције Азербејџана у Мађарској у вредности од 3 милијарде евра...
Јереван је још тада био спреман да озбиљно зарати са Бакуом, а напетост између Јерменије и Азербејџана је све више расла. Тада је руско министарство спољних послова осудило пуштање Сафарова на слободу и оценило да таква одлука Бакуа отежава Русији и другим међународним посредницима решавања територијалног спора Јеревана и Бакуа око Нагорхо Карабаха.
И Бела кућа је осудила одлуку о ослобођању, док су демонстранти у Јеревану палили мађарске заставе и захтевало стављање тачке на преговоре о решавању територијалног спора два суседа.
Европски суд за људска права је ове године пресудио да је Азербејџан прекршио бројне конвенције тиме што је помиловао Сафарова. Они су, поступајући на захтев породице убијеног јерменског официра, пресудили да Азербејџан нема реалан разлог да не спроведе казну која је изречена против Сафарова пред судом у Будимпешти.
