ОН ЗНА КО ЈЕ СЛЕДЕЋИ ПРЕДСЕДНИК САД-а: Професор Алан Лихтман је Нострадамус америчких председничких избора
За своје, сада већ чувене прогнозе, Лихтман користи метод који комбинује историју и сеизмологију
Амерички професор Алан Лихтман предаје историју на Америчком универзитету у Вашингтону већ готово 50 година. Постао је национално познат по нечему другом - свом предизборном моделу који је назвао "Кључеви Беле куће", којим је тачно предвидео резултате свих председничких избора од 1984. до данас.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
ЈЕРМЕНСКИ ПРЕМИЈЕР УПОЗОРИО НА ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ: Видећете Турке пред вратима Беча
Доналд Трамп одговорио на прозивке Ненси Пелоси: "Она је та којој ТРЕБА ПРЕГЛЕД"
Њујорк тајмс га назива "Нострадамусом председничких избора", а ту репутацију је потврдио и 2016. кад је, упркос томе да су скоро све анкете предвиђале победу Хилари Клинтон, он опет тачно предвидео да ће победник бити Доналд Трамп. Сам Трамп му је након победе послао честитку за тачну прогнозу.
За разлику од других историчара који се баве искључиво прошлошћу, Лихтман је своје знање о политичким трендовима одлучио да примени за предвиђање будућности, у моделу који је развио с руским сеизмологом Владимиром Кеилисом-Бороком.
То је урадио, каже, јер је закључио да се класичне предизборне прогнозе темеље на погрешним претпоставкама.
- Аналитичари прате изборе као да су трке коња. Али историја нам каже да гласачи нису заварани триковима предизборних кампања. Гласачи гласају прагматично, зависно од тога колико је добро Бела кућа владала земљом - објашњава Лихтман и додаје да су анкете пуки "исечци у времену" и немају утицаја на исход самих избора.
Свој модел "Кључева Беле куће" саставио је с Кеилисом-Бороком кога је упознао 1981.
- Волођа ми се обратио и рекао "ми ћемо сарађивати". У том тренутку мислио сам да је овај тип или луд или КГБ-овац - препричава Лихтман. Ипак, кад се уверио да није, кренуо је у сарадњу с њим, комбинујући историју и сеизмологију.
- Преформулисали смо америчке председничке изборе као (дихотомију) стабилности, при којој тип који држи Белу кућу остаје у Белој кући, и потреса, где странка из Беле куће губи власт - каже Лихтман.
Он и Кеилис-Борок прегледали су све председничке изборе од 1860. до 1980. и идентификовали 13 фактора или "кључева" од којх зависи победа председника или кандидата владајуће странке, ако је председник већ одслужио два мандата на изборима. То су:
- Победа на "мидтерм" изборима (изборима за Конгрес који се одржавају на пола председничког мандата)
- Без противкандидата из властите странке
- Кандидат је актуелни председник који тражи други мандат
- Нема релевантног кандидата треће странке
- Добро краткорочно стање економије
- Добро дугорочно стање економије (барем једнако добро као у последња два мандата)
- Велике промене у политици
- Није било већег скандала
- Није било иностраног или војног неуспеха
- Било је великог иностраног или војног успеха
- Није било друштвених немира
- Председник је харизматичан
- Противкандидат председника је нехаризматичан
Као што се види, само последња два од ових 13 фактора односе се директно на саме кандидате и њихове особине.
Лихтман је овим моделом предвидео да ће републиканац Роналд Реган поново победити 1984. пуне две године раније, кад његов демократски противкандидат Волтер Мондејл још није ни био номинован. 1988. је на пролеће предвидео да ће Џорџ Буш старији победити Мајкла Дукакиса, иако је Дукакис тада водио у анкетама. Предвидео је и две узастопне победе Била Клинтона.
А онда је предвидео победу Ала Гора над Бушем млађим, што би требало да се рачуна као грешка - да није једног детаља.
- Нисам погрешио. Тачно сам предвидео да ће Ал Гор добити по апсолутном броју гласова - тврди Лихтман и додаје: "Кад сам прво развио систем 1981., последњи пут кад су се апсолутни број гласова и резултат у електорским гласовима (по савезним државама) разилазили био је 1888.
Ту је и чињеница да су демократе тражиле поновно пребројавање гласова на Флориди, што је Врховни суд на крају прекинуо и прогласио Бушову победу, због чега неки и даље држе резултат ових избора нелегитимним.
Лихтман је због тога убудуће почео да предвиђа победника по електорским гласовима, а не апсолутном броју гласова - и опет је погодио све идуће изборе, укључујући Трампову победу.
Лихтман, иначе демократа који се 2006. и сам неуспешно кандидовао за сенатора, 2017. је тачно предвидео и да ће против Трампа бити изгласан опозив. Штавише, и сам је исте године објавио књигу под насловом "The Цасе фор Impeachment", у којој је изложио разлоге зашто је већ тада, у првој години његовог мандата, требало опозвати Трампа.
Кључ његових прогноза у ствари је врло једноставан - ако је на 6 или више од наведених 13 питања одговор негативан, актуелни председник или кандидат владајуће странке губи изборе.
Прогноза: 7 кључева за Бајдена, 6 за Трампа. Бајден побеђује
У случају ових избора, резултат је следећи:
- Победа на "мидтерм" изборима - НЕ
- Без противкандидата из властите странке - ДА
- Кандидат је актуелни председник који тражи други мандат - ДА
- Нема релевантног кандидата треће странке - ДА
- Добро краткорочно стање економије - НЕ
- Добро дугорочно стање економије - НЕ
- Велике промене у политици - ДА
- Није било већег скандала - НЕ
- Није било великог војног неуспеха - ДА
- Било је великог иностраног или војног успеха - НЕ
- Није било друштвених немира - НЕ
- Председник је харизматичан - НЕ
- Противкандидат председника је нехаризматичан - ДА
Резултат је, дакле, 6 фактора за Трампа и 7 за Бајдена. То значи да ће Трамп изгубити изборе.
Ипак, овај професор упозорава да постоје и други фактори који могу утицати на изборе, а које његов модел не обухвата: сузбијање права на гласање и инострано - конкретно, руско - уплитање у изборе, а ту је и могућност да Трамп не призна губитак на изборима, оптужујући Бајдена и демократе за изборну крађу преко гласања поштом.
Стога ће ови избори бити неизвесни, а потенцијално и врло опасни, без обзира на прогнозу.
