ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ "ФРАНЦУСКИ ПАРАДОКС"? Мега-потрошачи лекова немају поверења у вакцину
Французи имају високу потрошњу лекова и изузетно ниско поверење у вакцине
Земља са историјски високом потрошњом лекова има изузетно ниско поверење у вакцине. То је тренд који је изазвао забринутост у првим данима масовне вакцинације против корона вируса, а који је добио назив "француски парадокс".
НАЈВАЖНИЈА ДОНАЦИЈА НА КиМ: Меридиан донео најмодерније пумпе у поплављена подручја
ПАРАНОИЧНИ ОТАЦ УБИО СИНА (9): Био опседнут теоријама завере о вакцинацији (ВИДЕО)
НЕМАЧКА ДАНАС УЛАЗИ У НАЈСТРОЖИ ЛОКДАУН: Меркелова најавила назапамћене мере закључавања
Пратећи европске суседе у првим недељама кампање вакцинације, француску владу оптужују да је капитулирала пред оклевајућим становништвом.
Француска је тако једна од земаља чије се становништво највише колеба око вакцина, упркос томе што према неким недавним знацима поверење расте.
Ипак, само 40 одсто људи у Француској рекло је да би примило вакцину против корона вируса уколико је она доступна, према анкети Ипсос из децембра прошле године.
Иста анкета показала је да би 77 одсто испитаника пристало на вакцину у Великој Британији, 65 одсто у Немачкој, 62 у Италији и Шпанији. Ситуација је нешто другачија према једној новијој анкети ИФОП према којој би 54 одсто Француза примило вакцину. И Ипсосова анкета из октобра је дала сличне резултате пре него што се у децембру догодио пад.
Воља за вакцинацијом се разликује у зависности од структуре становништа. Више је вољно старије становништво, а на пример истраживање је показало да је примило само 29 одсто испитаних жена у односу на 53 одсто мушкараца.
Забрињавајућа интерна студија Федерације болница и установа за негу навела је да би само 19 одсто запослених било спремно да прими вакцину.
Жан Лук Меленшон, лидер крајне леве странке "ла Франце Инсоумисе" изразио је забринутост многих Француза у погледу вакцина изјавивши да "жели да одабере врсту вакцине и да не жели да буде заморче".
Слични страхови постоје и на друштвеним мрежама, где многи корисници наводе да су старији одрасли у домовима за негу "заморчићи" за нову технологију вакцина.
Француски успорени почетак вакцинације вероватно је довео до "основног неповерења", рекла је Хајди Ларсон, директорка Пројекта поверења у вакцина при Лондонској школи за хигијену. Истакла је владино "управљање" различитим здравственим скандалима што је "или збунило или разочарало јавност у различитим тачкама".
Ипак, колебање када је реч о вакцинама у Француској није ништа ново.
- То се са једне стране односи на нашу друштвену и политичку историју. Истина је да од државе очекујемо много, а истовремено смо веома критични према држави - рекла је Луси Гумије, геополитички стручњак специјализован за јавно здравље на Инситуту за геополитику Универзитета у Паризу.
Она каже да је отпор вакцинама "одбрана индивидуалних слобода, одбијање упада државе у наш приватни живот", називајући то "француским парадоксом" јер је земља један од главних потрошача лекова широм света.
Поверење у вакцине опало је и након неколико велики скандала у здравственом систему. Ови случајеви укључују скандал са зараженом крвљу почетком деведесетих када је јавност сазнала да је више од 1.000 хемофиличара у Француској примило крв заражену ХИВ. Суђено је четворици француских министара, а тројица су осуђена.
За Гумије ту спадају и неке контроверзе које су пољуљале поверење. Једна од њих је теорија о могућој вези између вакцине против хепатитиса Б и мултипле склерозе што је довело до медијске "олује" која је зауставила француску кампању вакцинације 1998. године.
Један скандал догодио се и 2010. године када је откривено да су милиони људи добили лек за дијабетес/средство за сузбијање апетита који је имао штетне нежељене ефекте. Процењује се да је то проузорквало смрт код хиљада људи од седамдесетих до 2009. године.
И на крају ту је и случај из 2009. и вакцинама против вируса Х1Н1 када је земља наручила 94 милиона доза вакцина, а на крају вакцинисала свега шест милиона људи.
