ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА: Кикинда је имала ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА који је за 24 године живота оставио неизбрисив траг!

Један од најзначајнијих српских експресиониста, Душан Васиљев (1900 - 1924) био је српски песник, прозни и драмски писац. Рођен је у Великој Кикинди где је и похађао основну школу. 

По повратку са фронта, основао је Коло младих Срба и лист Слога. Када је српска војска напустила Темишвар, отишао је у Београд. Уписао се као ванредни слушалац на Филозофски факултет, почео је да сарађује у Слози, Књижевном југу, Дану, у Мисли, коју је водио Сима Пандуровић. Студије је морао да прекине, али је завршио педагошки курс и 1920. прешао у Ченеј као учитељ и исте године се оженио Милојком Малетић.

Поново су га 1921. позвали у војску у Кратово, где је гонио качаке и бугарске комите. Болестан, пуштен је кући исте године. Проводио је време у Ченеју у читању и писању, али му се стање погоршало због запаљења плућне марамице и бронхијалног катара. Покушао је 1923. да се лечи, отишао у Загреб, али су га вратили са препоруком да се јави на пролеће.

Умро је 27. марта 1924. у Кикинди.

Најпознатија песма Душана Васиљева је Човек пева после рата, објављена у часопису Мисао 1920. године, а треба истаћи и песме Плач матере човекове и Домовина. Душан Васиљев за живота није успео да објави књигу песама. Написао је око 300 песама, двадесетак новела, четири драме. Највећи део његове заоставштине чува се у Народној библиотеци у Београду. Гимназија у Кикинди носи име по њему, поред ње је биста Душана Васиљева, који има и улицу у центру овог града.