ДИРЕКТОРИЦА НОВОСАДСКЕ ТВ ЕМИЛИЈА МАРИЋ ОДГОВОРИЛА ПРОФЕСОРУ СЕКЕРУШУ: У покушају да увредите мене, увредили сте већину грађана Србије

Професор нам је испричао како су он и његов „драги факултет“ били жртве „тамо неких” новинарки „тамо неких” студената, “тамо неких” њему несимпатичних људи и, коначно, “тамо неког” КОМНЕТ-а, за који отворено признаје да не зна шта је. Ко је тај “тамо неки” КОМНЕТ? Помозимо професору, КОМНЕТ је Струковно удружење електронских медија које окупља више од 300 телевизија, радио станица и инфомративних портала широм Србије. Тако је поштовани професор Секеруш, својом презривом опаском, сада успео да увреди хиљаду новинара и новинарки који су запослени у медијима Удружења КОМНЕТ. Но, увреде се могу заборавити и опростити, и ево ми му, у име свих хиљаду људи окупљених у Удружење КОМНЕТ, опраштамо.

Али, професор је у ламентирању над својом тужном судбином жртве показао још једну увредљиву тенденцију. Коју? Драги професоре, нису „тамо неки“ студенти, него институција Студентског парламента. Могу колико хоћете да Вам се не свиђају, да буду за Ваш укус „ружне” одлуке Студентског парламента, то је институција Новосадског универзитета, коју би ви, као запослени на истом, требало да поштујете. Такође, нису тамо неки, вама несимпатични политичари, него људи који су изборном вољом грађана Србије, на себе преузели одговорност премијера Републике Србије. Изгледа да за професора Секеруша све што није он сам, евентуално његова жена или шачица његових истомишљеника, нису никакве институције, него само „тамо неки“. Да ли тако и своје студенте учи?  Да ли професор Новосадског универзитета разуме шта је новинарски посао? Ја, Емилија Марић, коју је увредио, само сам радила свој посао. Да вам појасним, драги професоре, новинари бележе одређени догађај оком камере, а ко се на том догађају затекао, било случајно или намерно, нема права да новинарима одређује шта и како ће да забележе. То је, професоре, основно правило новинарске слободе. А, ако професор лаже, камера не лаже.

У тексту нам је појашњено и откуд присуство професора Секеруша на студентском протесту. Био је револтиран јер су хол и портирницу његовог милог личног факултета окупирали – студенти Новосадског универзитета?!?  Професоре, уз све поштовање Вашег звања, ни један факултет Новосадског универзитета није лично Ваш, па нема потребе да га браните од оних којима Универзитет припада, бар једнако, чак и више него Вама. Институција Универзитета ни у Србији, нити у било којој земљи света, па тако ни у Новом Саду, није створена с циљем да ухлеби неколико начитаних људи, него да образује нове генерације и тако интелектуално, научно, па и морално, обезбеђује унапређење целокупне државне заједнице. Немојте га, дакле, бранити од будућих нараштаја ове земље.

И коначно, не на последњем, него можда на првом месту, професор Секеруш нам у уводном делу свог ламента наводи дирљиву причу о свом ментору, који је због национализма био приморан да напусти Загреб. Драги професоре, уз вашег ментора још 250 хиљада Срба, под претњом смрћу, било је натерано да бежи из земље којој је главни град Загреб. Али, Ви их не помињете! Да ли они нису довољно образовани, да ли нису довољно лепи за Ваш укус?! Све те протеране жене, мушкарци, деца, за Вас као да не постоје. Многи од њих, бежећи да спасу само голи живот, нашли су дом и мир овде, међу нама, у нашем Новом Саду, нашој Војводини и нашој Србији, а Ваш колега Динко Грухоњић, кога Ви сад тако здушно браните,  је баш те несрећне људе, који су протерани исто као и Ваш ментор, таргетирао као оне који, према његовој личној дефиницији и укусу, доносе превише српског у Војводину. И баш у том  окружењу, које је починило овај злочин етничког чишћења Ваш колега Динко се тако шаљиво односио према судбинама избеглица. Ваш ментор је, ето, могао себи да приушти одлазак у Париз, наши данашњи суграђани и комшије тај луксуз нису имали. Имали су своју земљу Србију и свој град Нови Сад у који су дошли. Или се, професоре, из Ваше дирљиве приче о тужној судбини Вашег ментора, крије једна ужасно перфидна намера? А то је да између хрватског злочина етничког чишћења и Војводине, у којој вековима са Србима радо деле простор многе нације у толеранцији која је ретко где у свету забележена, Ви хоћете да нам ставите знак једнакости. Откуд вам морално право? Са ког се то пиједестала „моралне супериорности“ нама обраћате? Откуд Вам образ да толико вређате?

Емилија Марић,
директорица и главна и одговорна уредница Новосадаке ТВ