Метропола уметности: Да ли сте знали да постоји општина богата са чак ЧЕТИРИ ГАЛЕРИЈЕ најлепших дела наиве (ФОТО)
За рођење наивног стваралаштва у Ковачици сматра се 1939. година, када су без икаквог познавања академске конструкције слика почели да сликају Мартин Палушка и Јан Сокол.
Општина Ковачица је мала варош, али је по много чему позната и интересантна. На географској мапи је мало место, али на мапи наивног сликарства има размере метрополе, а захваљујући талентованим уметницима који живе и раде у Ковачици ова општина је добила признато место у свету наивног сликарства.
Нова улагања донеће нове погодности за грађане: Време је за екологију и боље комунално окружење (ВИДЕО/ФОТО)
Стара Пазова у служби својих грађана: Обезбеђена помоћ од 50.000 динара за предузетнике (ВИДЕО)
Европске фирме хрле у Стару Пазову: Како је мала војвођанска општина постала ИНВЕСТИЦИОНИ ШАМПИОН СРБИЈЕ? (ВИДЕО)
За рођење наивног стваралаштва у Ковачици сматра се 1939. година, када су без икаквог познавања академске конструкције слика почели да сликају Мартин Палушка и Јан Сокол. Нешто касније придружују им се позната имена у свету наиве, као што су Михаил Биреш, Владимир Бобош, Јан Гарај, Мартин Јонаш, Јан Књазовиц, Зузана Халупова, као и многи други.
О сликарима наиве у Ковачици се све више говорило, њихова дела изазивала су све већу пажњу шире јавности. У Ковачицу су затим почели да долазе новинари, дипломате, академски сликари, туристи, који су за њих сазнали путем штампаних и електронских медија. Тако је настала потреба да се обезбеди простор, где би на једном месту било изложено више слика, по могућству свих аутора, како би љубитељи наивне уметности добили целокупну слику о наивним сликарима. Из тога је проистекла идеја о оснивању Галерије сликара - земљорадника из Ковачице.
Мотиви наивног сликарства
Слике ковачичких сликара приказују живот и рад човека на селу. На своја платна сликари наивци верно преносе ковачичке народне ношње, народне обичаје, фолклор, тежак живот сељака, радове на њиви, долазак Словака на ове просторе, приказују традиционалну собу у кући сељака, са старим крпарама и сличним предметима, такође дворишта сељачких кућа, сеоске улице и слично.
Галерија наивне уметности у Ковачици, основана је 15. маја 1955. године, након договора наивних сликара да ће сваке године донирати по једну своју слику галерији и на тај начин основати галеријски фонд слика. Тада се и управа Дома културе у Ковачици обавезала да ће Галерији уступити простор на првом спрату зграде Дома културе. Временом је створен повелики фонд уметничких дела.
Када није било изложби, увек су излагане слике из фонда галерије. Испрва је Галерија била без особља и на аматерском нивоу, али је касније након остварене сарадње са Народним музејом у Панчеву, почела са својим професионалним радом.
Од јануара 2009. године Галерија је добила свој посебан простор и послује као самостална установа. Данас има сопствену зграду окружену атељеима наивних сликара и располаже фондом од 821 слике.
Сада Галерија наивне уметности има 26 чланова, али чланови више нису само из Ковачице већ их има и из околних насеља.
Садржаји слика ових уметника су разноврсни, карактеришу их носталгичне и идиличне теме о прошлости, животу на улицама, сеоским двориштима, раду на пољу, па и амбијетални прикази сеоских соба са старим ћилимима и предметима карактеристичним за прошла времена.
Галерија наивне уметности у Ковачици је од стране туриста најпосећенији објекат на подручју општине Ковачица, првенствено због сликарке Зузане Халупове и Мартина Јонаша. У сталној поставци налази се 31 слика Зузане Халупове, то су све уља на платну, као и њен штафелај, дипломе и биста, док стална поставка Мартина Јонаша броји 28 уља на платну.
Међутим, и поред ове велике и значајне галерије како за Ковачицу, тако и за читаву Србију и њен положај у туристичком свету, издвајају се и три мање, али исто значајне галерије које представљају рај за очи, душу и срце љубитеља овог правца у уметности.
Галерија Бабка
Галерија Бабка у Ковачици основана је средином 1991. године. Циљ њеног оснивача Павела Бабке био је афирмисање младе генерације ковачичких сликара, као и скретање пажње јавности на друге облике уметничких заната у овом месту.
Галерија Бабка делује по Унесковом принципу Ливинг хуман треасуре - живог љуског блага, који подразумева бесплатно генерацијско преношење знања и вештина у изради уметничких предмета и сувенира.
Ова галерија је 2001. године, у оквиру Етно центра Бабка, проглашена од стране Унеска за светски центрар издавачке делатности о наивном сликарству.
Галерија наиве у Уздину
Први почеци наивног сликарства у Уздину везују се за 1961. годину када се око Анучке Маран окупља једна група жена, спремна да раскине са вековним оковима и почиње дотадашње шаре са ручно истканих кецеља и ћилима да преносе на папир, а нешто касније на платна. Њихова карактеристика је била потпуна заокупљеност мотивима румунског фолклора, онаквог каквог су оне сачувале у сећањима и онаквог каквог су још могле сусрести на улици, у пољу, на прелу, на весељу, на крштењима, свадбама у центру села или поред баре где се чувају јата пачића.
Слике Уздинки немају само уметничку вредност већ представљају велику помоћ свима који истражују културни и спиритуални идентитет Румуна на овим просторима. Посебно су драгоцена помоћ социолозима, етнолозима, фолклористима и свима онима којима је на уму и срцу реконструкција наших културних феномена и достигнућа.
Самоуки сликарски круг Уздина је виталан, јер има и младих принова. Данас у галерији наиве у Уздину могу се видети слике Марие Балан, Ануике Маран, Ане Онкуји, Флорике Пује, Мариоре Моторишеску, Софије Доклсан, Ануце Доламе, Флорике Чет, Виорике Јерорје.
Наивно сликарство у Уздину је у правом смислу речи уметничка ризница која, као и свако друго благо, треба да буде добро очувана, али у исто време и отворена за све љубитеље ликовне уметности. Овако су пре четири деценије размишљали културни посленици Адам Доклеан и др Петру Димча, када су одлучили да сва вредна дела уздинских сликара сачувају и изложе на једном месту. Тако је настала Галерија наивног сликарства у Уздину, која је отворена 17. новембра 1963. године. Отварању галерије, између осталих, присуствовао је и Ото Бихаљи Мерин, писац, историчар и један од најзначајнијих домаћих критичара наивне уметности. Садашња Галерија наивног сликарства отворена је заједно са Домом културе 1990. године.
У њој је тренутно изложено око 100 уметничких радова уздинских сликара.
Галерија наиве у Падини
Изложбени простор у коме своја дела излажу наивни сликари из Падине налази се у Дому културе Михал Бабинка и отворен је средином седамдесетих година. Наивци из Падине су 2011. године основали удружење грађана Smäd - жеђ.
Галерију наивне уметности у Падини карактерише ненаменски искоришћен галеријски простор, што представља препреку за постављање сталних изложби. Капацитети ове галерије су значајни за излагање наивних сликара који нису чланови Галерије наивне уметности у Ковачици.
Радови ових уметника су најпре били излагани на прославама Дана младости, сваког 25. маја, да би касније датум заједничке изложбе био померен за месец септембар, када се традиционално одржавају Падински дани културе.
Неки од сликара - чланова су: Михал Поволни, Кан Хусарик, Јан Бачур, Марци Марков, Павел Љаврош, Јанко Ширка, Мартин Пап, Ана Котвашова, Павел Поволни-Јухас, Јурај Љаврош.
Пројекат је финансиран из буџета општине Ковачица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
