Културно - историјски значај општине Опово
На територији општине откривено је преко 30 архелошких локалитета из периода неолита, енеолита, бронзе, металног доба, антике и сеобе народа.
Карактеристика свих потамишких села је добро или бар фрагментално очувана традиционална архитектура, што се приликом обиласка насеља општине Опово врло лако може уочити. Најизразитије карактеристике банатског традиционалног миљеа могу се видети у насељу Сакуле. Поред бројних гнезда рода на димњацима и крововима кућа, етно атракција су старе фасаде украшене хоризонталном и вертикалном барељефном орнаментиком, велике ајнфор капије и кибицфенстер прозори.
Један од најпрепознатљивијих грађевинских објеката у Опову је зграда галерије „Јован Поповић“. У галерији се током године одржавају изложбе различитог карактера, од историјско - документарних експоната до радова савремене уметности. Простор се користи и у друге сврхе као што су промоције књига, књижевни сусрети, музички концерти, драмски прикази и грађанска венчања. У фундусу галерије налази се преко хиљаду уметничких слика.
Културни центар Опово је некадашњи дом културе, пре неколико година реновиран у модерну салу у којој се одржавају позоришне и балетске представе, музички концерти и биоскопске пројекције. Капацитет сале је око 160 места, а позоришна сцена носи назив „Драган Бјелогрлић“.
Због изградње филмског студија и снимања филмова и серија, Баранда је добила епитет „Банатски Холивуд“. У Баранди је снимана серија „Вратиће се роде“, Роде у магли“ и прва сезона „Сенке над Балканом“, као и филмови „Монтевидео бог те видео“ и „Монтевидео, видимо се“. Тренутно се снима друга сезона серије „Сенке над Балканом“. Баранда филм студио је један од највећих филмских студија на отвореном у Србији и представља велику туристичку атракцију.
На територији општине откривено је преко 30 архелошких локалитета из периода неолита, енеолита, бронзе, металног доба, антике и сеобе народа. Више хиљада вредних археолошких артефаката овог краја краси полице музеја у Панчеву, Вршцу и Новом Саду.
На територији општине налазе се четири православне и једна католичка црква, чије изградње датирају из XVIII и XIX века. Поред великих црквених храмова постоји и десетина мањих сакралних објеката, као што су капелице и крстови, такозване „водице“,. То су посебно посвећена и лековита места заснована на веровањима чији корени воде из старословенске религије. Сефкерин је место са највећим бројем „водица“ у Војводини и има их седам.