НАЈВЕЋЕ УЉЕ НА ПЛАТНУ У СРБИЈИ: У Сомбору се већ 120 година налази слика која је прави симбол Жупаније (ВИДЕО)
"Битка код Сенте”, дело мађарског уметника немачког порекла Ференца Ајзенхута, краси Велику салу Скупштине општине Сомбор и представља највеће уље на платну у региону.
Платно је огромних размера, ширине седам и висине четири метра. Површине укупно 28 квадратних метара, слика "Битка код Сенте", дело мађарског уметника немачког порекла Франца Ајзенхута представља највеће уље на платну и то не само у Србији, него и на просторима некадашње Југославије.
Слика је поручена за Миленијумску изложбу која је 1896. године организована у Пешти поводом прославе хиљадугодишњице доласка Мађара у Панонску низију. Фебруара 1898. године постављена је у Великој сали сомборске жупаније, данас Скупштине општине Сомбор.
Са богато позлаћеним рамом, широким пола метра, који сам по себи представља уметничко дело, слика има укупну површину од 40 квадратних метара, као једноипособан стан, и делује монументално.
ВАЖАН САВЕТ ДОКТОРА! Пре него што купите ОВУ ВРСТУ ПРЕПАРАТА, обавезно обратите пажњу на један детаљ
Укусна храна, добра забава и дружење: "Опасуљивање" постаје све посећенија манифестација у Новом Бечеју (ВИДЕО)
Место на ком су СПОРТ И ЗАБАВА СИНОНИМИ: ТИД РЕГАТА у Апатину место доброг летњег провода! (ВИДЕО)
Ова слика постала је прави симбол Сомбора, као и саме Жупаније. Поред тога што је прва асоцијација када се помене Сомбор, тако има водећу улогу и када се спомене туризам самог Сомбора.
Ако са намером идете у овај град, зграда Жупаније је место које морате посетити, како због саме прелепе грађевине, тако и због унутрашњости која одише традицијом и историјом, а када дођете и уђете у прелепу салу у којој се ова чувена слика налази, имате осећај као да сте у тренутку са самим сликаром ове предивне слике која описује један од значајнијих историјских дешавања.
А када чујете и њену историју, и саму борбу да ова слика остане у Сомбору, она добија још већу вредност и још већи значај о коме посетиоци, како из Србије, тако и шире, радо и веома често причају.
Наиме, аутор слике је Франц Ајзенхут (1857-1903), Немац родом из Бачке Паланке, школован у Будимпешти и Минхену, на Краљевској академији лепих уметности. Насликао је призор чувене битке између аустријске и турске војске, вођене на Тиси крај Сенте 11. септембра 1697. године. У бици је учествовао и одред од неколико стотина сомборских граничара-милитара, српских и буњевачких хусара-коњаника и хајдука-пешака.
Битком је завршен Велики бечки рат, који је трајао од 1683. године, а претходила је потписивању Карловачког мира 1699. године, након којег су се Турци неповратно повукли преко Дунава и Тисе.
Како је писао Милан Степановић, завичајни историчар из Сомбора, Ајзенхут је слику урадио уљаном техником на једноделном платну, величине четири метра по вертикали и седам метара по хоризонтали, урамљеном у раскошни позлаћени рам.
Бачко-бодрошка жупанија поручила је слику од Ајзенхута три године раније (1895), уочи миленијумске прославе доласка Мађара у Панонску низију (1896). Са сликаром је потписан уговор којим се жупанија обавезала да му за ово дело исплати 12.000 форинти, од чега 2.000 унапред.
Слика је допремљена бродом из Будимпеште, а у Сомбор је стигла 20. јануара 1898. године, на колској запрези.
Цео разговор о овоме великом уметничком делу и симболу Сомбора, Миланом Степановићем можете погледати на видео снимку испод:
У Велику салу здања Жупаније смештена је месец дана касније, 22. фебруара, под надзором познатог пештанског уметника Кароља Телепија, који је заступао аутора. Како је урамљена слика била виша од улаза кроз који је требало да буде унесена, предање казује да су жупанијске власти дозволиле да буде пробијен део зида изнад средишњих врата свечане сале која воде на балкон, те је слика кроз тако проширен улаз унета у салу.
Било је више покушаја да буде однета из Сомбора, али је до данас остала на првобитном месту, истиче Милан Степановић. Још 1902. године градске власти Сенте упутиле су Бачко-бодрошкој жупанији молбу за уступање слике "Битка код Сенте", која је одбијена.
После Првог светског рата Мађарска је тражила да јој Ајзенхутова слика буде предата, али је изгубила спор пред Међународним судом у Хагу, а затим је слику желела да откупи и Национална галерија из Лондона, а за њу су биле заинтересоване и галерије сликарских академија у Минхену и Бечу.
После изградње здања "Бановине" у Новом Саду 1939. године било је предлога да Ајзенхутова слика буде премештена у ово здање, али је избијање рата прекинуло такву намеру.
После Другог светског рата предложено је да слика буде предата београдском Народном музеју, чији је управник, срећом, тада био Сомборац Вељко Петровић, који је пресекао такве замисли у зачетку и одлучио да слика остане у Сомбору.
ГОВОРЕ ШПАНСКИ, СЛУШАЈУ ВОЈНУ МУЗИКУ И ОПЕРСКЕ АРИЈЕ: Они су атракција у ЗОО врту на Палићу (ВИДЕО)
Љубавно гнездо Сомбора: Лаза Костић је Ленки писао "Санта Мариа della Салуте", а коме ви пишете успомене? (ВИДЕО)
Велика инвестиција за општину Инђија: Отвара се 500 нових радних места, а биће и много веће плате за раднике (ВИДЕО)
ЗАБЛИСТАЛЕ У ПУНОМ СЈАЈУ: Отворене три реконструисане клинике КЦВ (ФОТО)
Град Суботица испуњава своја обећања: Завршетак капиталних пројеката
