ПЕСНИК СА ПРВЕ ЛИНИЈЕ ФРОНТА: Јован Поповић је прославио Кикинду својом поезијом, али и херојством!

Јован Поповић (1905—1952) припадао је групи песника млађе генерације која је своје борбено песништво потврдио  учешћем у рату и изградњи ослобођене земље. Рођен је у Великој Кикинди где је завршио основну школу и гимназију. 

Поповићево књижевно дело чине три збирке стихова и три збирке приповедака. Песме су му: Хаџија вечности (1925), Плес над празнином (1926) и Ласта у митраљеском гнезду (1942); приповетке: Реда мора да буде (1932, Лица у пролазу (1941) и Истините легенде (1944).

Последња Поповићева књига песама, која представља његов лични избор из целокупног дотадашњег песничког стварања, изашла је 1951, када је песник већ био у болесничкој постељи. Поповић је, сем тога, писао и есеје и критике. Умро је 1952. у Београду.

Једна основна школа у Кикинди носи његово име, као и народна библиотека у овом граду. У центру Кикинде налази се велики споменик овом песнику.