Представљамо вам највећу новосадску добротворку: Захваљујући овој жени Нови Сад данас изгледа овако

Током свог историјског развоја, Нови Сад је имао много фаза. Основан је 1694. године и као такав, дуго је био центар српске културе због чега је добио име "Српска Атина".

ОВО ЈЕ РАЈ НА ЗЕМЉИ! Слађана Перић има НАЈЛЕПШУ башту у Србији! (ВИДЕО)

Три вере на 6.000 становника: У Ковачици се сусрећу православље, католичанство и евангелизам

Према историјским подацима, град је почео да се развија по одласку Турака, крајем 17. века. 

Међутим, модерни период развоја овог града везује се за 18. век. За овај период везани су и почеци прихватања нових друштвених норми међу становништвом као и постепена еманципација жена.

Иако су жене тада биле у веома неповољном положају ипак је одређени број њих значајно допринео културном уздизању града. Жене нису имале ни усмена ни писмена права која би им дозвољавала да буду самосталне у браку и у другим сегментима живота. У брак су уносиле мираз, обезбеђен од стране њихове породице, којим је касније управљао супружник, као и читавом имовином и финансијама. Тек у случају смрти супружника или развода, жена је добијала моћ располагања имовином. Управо то је феномен удовице-добротворке који је везан за филантропију у периоду између 18. и 19. века.

Крајем 18. века, у Новом Саду постојале су многе удовице које су имале амбицију да својим делима утичу на еманципацију жена тог поднебља. Ипак, и поред свих друштвених ограничења, постојале су и оне које су успеле да оставе лични печат својим делима, која су данас од велике важности за читав српски народ.

Управо једна таква, била је Марија Трандафил, једна од најутицајнијих новосадских добротворки.

Марија Трандафил рођена је у Новом Саду у богатој новосадској породици Поповић. Рано је остала без родитеља, а њени старатељи је удају за њиховог књиговођу Јована Трандафила.

Мираз који је Марија унела у брак послужио је њеном супругу да се обогати, и на тај начин стекне радњу и две куће у Осјеку. 

По смрти супруга, Марија успева да се судским путем избори за управу над покретном и непокретном имовином, коју је касније увећавала и на тај начин успела да изгради многа здања у Новом Саду.

За време Првог српско-турског рата 1876. године била је преседница одбора за прикупљање помоћи српским рањеницама. Други део њеног добротворног рада односио се на културно-просветну делатност.

Међу најзначајнијим њеним здањима је "Заведеније Марије Трандафил за српску православну сирочад" у Новом Саду где се данас налази седиште Матице српске као и Библиотека Матице српске.  

Још један изванредан легат Марије Трандафил је "Заклада Марије Трандафил за новосадске гимназијске ђаке" која је за циљ имала обезбеђивање ученичких стипендија под патронатом "Новосадске Велике Српске Гимназије".

Обновила је иконостас Успенске цркве и обновила јерменско-католичку цркву, а по њеном налогу израђен је и мермерни крст који се данас налази у порти новосадске Саборне цркве. 

Познато је и да је Марија Трандафил помагала сиромашне новосађане. У време велике глади хранила је многе породице без обзира на веру и нацију. Такође, донирала је новосадску Јерменску цркву која је припадала католичкој заједници.

Одликована је орденом Црвеног крста

Посебну пажњу посвећивала је новосадској Николајевској цркви у којој је и сама сахрањена заједно са својим супругом и децом.