ЦАРСКА ПАЛАТА СИРМИЈУМ: Археолошки бисер Војводине који је био седиште римских императора (ФОТО)

На простору Срема, поред значајних установа као што су позориште, библиотека и музеј, налази се и Царска палата Сирмијум. Прича о овом знаменитом комплексу следи у наредним редовима.

ОВДЕ КЊИГЕ ЖИВЕ ВЕЧНО: Библиотека „Глигорије Возаровић“ једна од најстаријих у Срему

Царска палата

Прва систематска археолошка истраживања Сирмијума почела су 1957. године, са Царском палатом. Локалитет је откривен приликом припреме терена за изградњу стамбене зграде. Радови су најпре заустављени привремено, а затим трајно када су откивени масивни зидови, остаци грејног система и подни мозаици. Откриће римског циркуса у непосредној близини палате значило је да ће се објекат идентификовати као царска палата. 

Грађевински комплекс палата-циркус је један од најважнијих археолошких налазишта у Сремској Митровици. Подигнут је крајем III или почетком ИВ века у југоисточном, елитном делу града,  уз реку Саву док му је безбедност пружао новоизграђени градски одбрамбени зид.

Царске палате у римско доба су имале су два дела: официјелни и резиденцијални. У првом је био смештен службени простор за обављање царских дужности, а у другом, приватне просторије за становање цара и његове породице. Циркуси подигнути уз палате представљају званичан архитектонски склоп за церемонијално показивање владара свом народу. У њима су се одвијале трке колима које су биле најпопуларнији спорт у античком свету. Римски циркуси су познати широм царства, а  Сирмијумски циркус је једини који је до сада откривен у нашој земљи. 

На локалитету се данас може видети само један део империјалног комплекса. Презентовани зидови и подови у већем делу представљају стамбени део палате. О луксузној унутрашњој декорацији сведоче фрагменти фресака, мозаички подови, архитектонска декорација од разноврсног камена који је допреман са разних страна света: из Египта, Мале Азије, Грчке, Италије.

СРЕМ ИМА ЧИМЕ ДА СЕ ПОНОСИ: Богата поставка Музеја који је имао турбулентну прошлост (ФОТО)

Сирмиум

Данашња Сремска Митровица испод својих улица и кућа крије трагове некада раскошног и моћног римског града Сирмијума. Римљани су вероватно заузели Сирмијум у време Тиберијевих ратова у Панонији, а  за време  флавијевске династије Сирмијум је добио статус колоније. Веома често је коришћен као војна база за походе против варвара који су неуморно угрожавали границу овог дела Царства.

Од настанка колоније, па све до краја ИВ века, историјски извори помињу Сирмијум као повремено боравиште многих римских царева. Из историјских извора се зна да су у периоду од И до III века у Сирмијуму дуже или краће боравили Домицијан, Марко Аурелије, Диоклецијан, али и многи други римски императори, као и да је у граду и његовој околини рођено 5 римских царева: Деције Трајан, Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије и Грацијан.

Град је доживео највећи процват крајем III и током ИВ века, када постаје једна од престоница Римског царства и повремено седиште римских императора Диоклецијана, Лицинија,  Константина Великог, Констанције ИИ,  Јулиана, Валентинијана И, Грацијана и Теодосија.

Приликом археолошких истраживања Сирмијума поред Царске палате са римским циркусом, откривене су и друге монументалне јавне грађевине. Пронађене су луксузне градске виле, али и вишеспратне стамбене зграде, зване инсулае, у којима је живело сиромашније становништво. Град је био заштићен моћним бедемима, а снабдевао се водом преко аквадукта са извора фрушкогорског потока Врањаша.

Улице су имале портике, канализацију и биле су поплочане каменом. У граду је тада радила ковница новца, радионице за израду разних предмета од племенитих метала, стакла, керамике, а производиле су се и опеке.

НАЈСТАРИЈИ ВОЈВОЂАНСКИ ТЕАТАР: Једино професионално позориште у Срему (ФОТО)

Мозаици

Приликом досадашњих археолошких истраживања на Царској палати је пронађено око 350 м² очуваних мозаичких површина.

Они припадају различитим грађевинским фазама палате од којих се најстарија с краја ИИИ, а најмлађа је настала средином ИВ века. Највише су заступљени геометријски полихромни мозаици (познати под називом „геометријски теписи“), који су карактеристични за период касног Римског царства.

Ови мозаици су рађени у западном стилу и имају паралеле са мозаицима из Диоклецијанове палате у Сплиту. 

Урађени су у техници опус tessellatum (sastavljeni су од мањих камених коцкица - tesserae), а од мотива су заступљени геометријски, флорални  као и  разни преплети. Очуван је само један мозаик са фигуралном представом бога Меркура.  

Мозаици из палацијалног комплекса су свакако најлепши примерци ове врсте који су пронађени у Сирмијуму, а њихов врхунски квалитет показује високе стандарде израде који су карактеристични за царску архитектуру из тетрархијског периода на Балкану.