Сремски бисер богат историјским наслеђем: Сазнајте како је настала Рума
Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у румској општини.
Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1546. године. Рума је тада била село средње величине, највероватније раштркано дуж обала Борковачког потока.
Павловачко језеро је неоткривени рај: Упознајте омиљену дестинацију риболоваца и љубитеља природе
Из пописа се види да су становници били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез.
После мира у Пожаревцу 1718. године, део Срема у којем се налазила и Рума, за наредних 200 година, припао је Хабсбуршкој монархији. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна граница, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме.
Тако је током 1746. године почело да ниче ново урбано насеље, а повељом царице Марије Терезије 20. јула 1747. године Рума је добила статус трговишта што је значајно допринело развоју овог места.
Обележје града, Руми су давали и бројни трговци и занатлије који су налазили интерес да у великом броју живе и раде у Руми.
Крај Првог светског рата означио је 4. новембра 1918. године улазак српске војске у Руму, а већ 24. новембра донета је одлука о присаједињењу Срема Србији.
Неми сведоци богате историје Руме: Упознајте споменике који красе ово место
У периоду између два светска рата Рума је важила за највећу житну пијацу у тадашњој Краљевини Југославији да би на рачун свог раста и економског просперитета 1933. године добила статус града.
