РЕЗЕРВАТ КРАЈ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ: Засавици дугујемо опстанак даброва у Србији
Пре 12 година, 2004. године природни резерват Засавица добио из Баварске 30 даброва. Данас та популација има 85 животиња
Ако су за нестанак даброва из целе Европе криве жене и њихова склоност ка бундама од природног крзна онда је за повратак ове ретке животињске врсте у Србију заслужан Слободан Симић, управник резервата Засавица крај Сремске Митровице.
- Даброво крзно је одлично за бунде и управо због тог податка је та животињска врста пре сто година била скоро истребљена. А, дабар, сирота животиња није могла да преживи толику љубав жена према бундама. Постоје записи да су некада насељавали целу Србију – истиче Симић за портал Србија Danas.com
НЕВЕРОВАТАН РАЗЛОГ: Ови МИШИЋАВИ мушкарци су се сликали ГОЛИ, како би ПОМОГЛИ ЖИВОТИЊАМА (ФОТО)
Пре 12 година, 2004.године запослени у јединственом у Европи, природном резервату Засавица добили су на поклон из Баварске 30 даброва. Данас та популација има 17 породица и има их 85. Преведено из бројки значи да је популација ове ретке животиње преживела и да је спасена од изумирања.
- Данас су се раширили до Једра, Фрушке Горе, Дрине, неки су се спојили са мађарским дабровима и умножили. Може се рећи да је то једна озбиљна популација јединки која има шансе да обухвати целу Србију – каже Симић.
Даброви су, иначе, вегетаријанци који се хране кором дрвета и не угрожавају рибљи свет у рекама, као ни усеве поред својих станишта. Даброви воле да своје бране граде у токовима плитких долина, где поплављена подручја постају продуктивне мочваре. Многе угрожене врсте животиња зависе управо од тих мочвара, које су оцењене као највреднији светски копнени екосистеми. Овај податак довољно говори о способности даброва и значају коју имају у природи.