Уточиште породице Дунђерски којем се сви диве: Од легенде о дворцу Дамаскин застаје дах (ВИДЕО/ФОТО)
Зграда дворца је смештена у пространом парку на километар удаљености од пута за Вршац.
Први дворац у Пландишту био је дворац Дамаскин. Подигнут је давне 1911. године и представља споменик културе од великог значаја. Грађен је као резиденцијални објекат за становање.
Зграда дворца је смештена у пространом парку на километар удаљености од пута за Вршац.
Парк који окружује објекат је добро очуван и носи обележја стручно пројектованог парка са негованим растињем. Воћњака и винограда данас више нема, али дворац, парк са језером и шумом и даље су ту. Данашњи изглед је резултат преправки и адаптација последњих власника породице Дунђерски.
Светска уметност у Опову: Већ више од пола века је центар културног живота - рај за уметнике, али и оштро око туриста (ВИДЕО)
ХРАБРИ ВОЂА СРПСКОГ УСТАНКА: Знате ли за јунака из Богатића - ЗМАЈА ОД НОЋАЈА? (ВИДЕО)
ОШТРИ СЕ КОСА УЗ ЗВУКЕ ТРУБЕ, А ОНДА СЕ И ЗАПЕВА: "Косидба на Рајцу" - манифестација какве нема нигде на свету (ВИДЕО/ФОТО)
Дворац Дамаскин је за своју ћерку Олгу купио познати велепоседник Лазар Дунђерски.
- Олга се удала за судију Јовановића и са њим је имала ћерку Олгу која се удала за првог демократског градоначелника Београда Владу Илиће. Они су живели у дворцу и организовали ту балове, била је ту велика ергела коња. Били су један од најбогатијих парова у Југославији. Они су ту правили добротворне балове, били су хумани и дарежљиви. Породица Дунђерски је веома позната и по Лази Костићу и његовој љубавној вези са Ленком Дунђерски. Трагична љубав, али људи воле да слушају о тим дешавањима и животу породице Дунђерски – рекао је представник Културно-образовног центра “Вук Караџић” Михајло Банчевић.
Дворац Дамаскин грађен је тако да има на улазу у сам дворац четири дорска стуба који носе једноставан тимпанон са кружним отвором за вентилацију. Степеништем и колским прилазом, преко трема, улази се кроз полукружна двокрилна врата у централни хол и пространу свечану салу. Из свечане дворане излази се на велику терасу на супротној страни.
Испод целог објекта се протеже подрум засведен са пруским сводом. Масивно кровиште је покривено бибер црепом, а поткровни фриз је богато профилисан. Радови на обнављању су извршени 1980. године.
Легенда дворца Дамаскин:
На позив власника замка, сликар који се звао Јатан, дошао је да би насликао неколико слика за салон прелепог замка Дунђерски. Замак је на сликара деловао умирујуће и мислио је да ће врло брзо завршити свој рад. Прошло је три године, а сликар никако није могао да крене са радом. Сваки пут када би узео кичицу рука му је отежавала, а на очи му се навлачила мрена. Срце му се празнило а чело росило страхом и знојем. Једне је ноћи уснио како се шета поред хајдучичког језера. Изненада, зачуо је глас из језера: "У мени је кондензована сва лепота природе, замочи четкицу у моју воду и створићеш најдивније преливе боја. Инспирација ће ти бити непрестана. На мојој површини и у мом дну спавају дуга и звезде. Кроз моје капи дишу, а кроз таласе моје воде израња бело голубије крило. Сва та лепота ће бити твоја, али ми мораш обећати да ћеш ми поклонити све оно што ћеш сањати од идуће ноћи па до краја живота. И ти и две генерације твојих потомака. Уснули сликар одмах на ово пристане. Сутрадан ујутру, када се пробудио, сликар оде до језера носећи са собом штафелај. Замочи кичицу у воду, и догоди се чудо. Почеше да се стварају прекрасне слике. Имао је утисак да му неко други води руку. Не само што су облици боје на штафелају одисали белим голубијим крилима, него се чуо и лепет тих крила.
Његове септембарске шуме не само да су имале све јарке боје михољског лета, него је између оквира штафелаја допирао мирис опалог јесењег лишћа. Платна сликарева била су магија боја које су могле да се чују и удишу. Али од тада је сликар изгубио своје снове. У прво време му то није сметало. Мислио је да много ради и да се замара, па затим запада у тврд и дубок сан без снова. Но, како је време пролазило почео је да схвата да уколико у сну не сања, тада у том времену не живи. Сан без снова је узгубљено време. Увидео је да је дао превелик залог језеру. Трампио је за неколико слика повећи део не само свог, већ и део живота својих синова и унука. Након тога остарели сликар је брзо напустио Хајдучицу, као да бежи од нечега. А језеро, бременито сновима три генерације, понеки пут бива узбуркано, а понеки пут бива као стакло. У првом случају се чини да се из водених лукова стварају неки чудни облици који као да су изашли из ноћне море неког несрећника. Када је вода језера мирна у њој се могу видети прекрасне слике далеких предела који су пуни рике јелена и неке чедности која капље са листова врба, бреза и топола. Као да језеро сања туђи трампљени сан.
Пројекат је финансиран из буџета општине Пландиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
