ЗА ЧИМЕ ЉУДИ ЖАЛЕ КАД УМИРУ: Откривене чињенице ће вас шокирати
Кад схватите да вам се живот ближи крају, увидите да сте могли боље.
Брони Вер, британска медицинска сестра с одељења за палијативну негу, која се бринула о људима током последњих недеља њиховог живота, каже да је изненађујуће да се они на самрти кају углавном због пет врло сличних ствари.
ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ: 3 недеље након смрти ЈАВИО ми се брат и открио како изгледа загробни живот!
Да сам барем живео како сам желео, а не како су то желели други
Ово је најчешћи узрок жаљења већине особа које умиру, каже Брони. "Волео бих да сам имао храбрости да водим живот доследан самом себи, уместо што сам живео онако како су други очекивали", рекли су јој многи на самртној постељи.
Кад схвате да им се живот примиче крају и кад га јасно сагледају, лако је видети колико је снова остало неиспуњено због страха или притиска околине.
- Већина људи није испунила ни половину својих снова, а умиру знајући да је то због одлука које су сами доносили или их нису доносили. Здравље доноси слободу које је мало ко свестан, све док га не изгубе - пише Брони.
Да барем нисам радио толико много
- Ово ми је рекао сваки мушки пацијент ког сам неговала. Нису видели одрастање своје деце и толико су времена били одвојени од супруге, а на самрти жале због тих одлука. И жене знају да жале због истог разлога, али већином су то рекли старији мушкарци. Наиме, многе моје пацијенткиње биле су домаћице. А сви мушкарци које сам неговала кају се што су толико времена трошили зарађујући новац - написала је.
ШТА СЕ СТВАРНО ДЕШАВА КАД УМРЕМО: Исповест девојке која се вратила из мртвих!
Да сам барем имао храбрости да изразим осећања
Многи људи потискују осећања како би одржали мир с другима. То води животу који се може описати фразом 'srednja жалост'. Никад не постану оно што би заиста могли да постану. Многи се и разболе због огорчености и повређености коју нису никад изразили или разрешили."
Да сам барем остао у контакту с пријатељима
Многе особе које умиру не схватају праву вредност старих пријатељстава све до тог тренутка, а онда често није могуће пронаћи их и ступити у контакт с њима.
Да сам барем допустио да будем срећнији
- Ово је зачуђујуће уобичајен разлог за жаљење. Многи схвате тек на крају живота да је срећа њихов избор. Некако се навикну на навике и понашање које сматрају својим животом. Због страха од промене глуме и другима и себи да су задовољни. Међутим, дубоко у себи жуде за тим да се добро насмеју и опет имају мало лудости у свом животу - закључила је ауторка.
