МИСТЕРИОЗАН И МРАЧАН - ЗХУ: "Када правим музику, хватам ТРЕНУТАК, публика је та која од песме направи хит"

Један од тренутно најпознатијих америчких продуцената електронске музике, Стивен ЗХУ, пробој на музичкој сцени доживео је 2014. године са нумером "Фадед" са којом је, можемо слободно рећи, америчка дееп хоусе сцена поново постала светски релевантна.

Његов почетак био је тих и тајновит. Идентитет је крио због кинеског порекла и бројних предрасуда, а јавности је лице показао тек када је постао сигуран да је изградио име и репутацију и да су га људи заволели искључиво због музике.

Иза себе има три успешна албума, као и бројне синглове, сарадње и "Grammy" номинације. На радију сте, готово сигурно чули његове хитове "Ин the Морнинг", "Гоод лифе", "Цоцаине Модел", "Working Фор Ит" и свакако "Фадед".

Имао је излете у бројним жанровима музике и ту не планира да стане. Како нам је открио у интервјуу, себи стално поставља нове границе у стварању јер сматра да понављање није иновативно и мотивационо.

Уочи наступа на "Exit" фестивалу, на коме је наступио по други пут, поразговарали смо са славним продуцентом о трендовима у музици, тренутку који је био пресудан да открије свој идентитет и електронској сцени код нас. 

Зху је, без сумње, одушевљен српском публиком и каже да оно што је доживео на "Exitu", у зору када је наступао, није нигде другде осетио.

 - Мрачан и мистериозан.

- Последњи пут када сам био овде, сећам се да сам се возио тврђавом кроз гомилу људи, било је на хиљаде младих, што ме је одушевило. И овај, и прошли пут, музику сам пуштао до свитања. Никада нисам видео толико људи у то време на фестивалу. Било је шест ујутру и сви су певали у глас. Нереалан тренутак, то сам први и једини пут доживео у Србији.

- Нисам превише упознат са продуцентима из Србије, али знам да Срби гаје велику љубав према техно и хаус музици. Заправо, електронској музици генерално. Надам се да ће бити прилике да разменимо идеје и културе у наредном периоду.

- Чуо сам доста тога о клупској сцени у Београду и чувеним сплавовима, али још увек нисам доживео то искуство. Моја последња посета Србији била је кратка, али су ми утисци веома позитивни.

- Музика је наш заједнички језик. Због ње могу да пређем 6000 миља и да чујем људе како певају моје песме до јутра. Музика је инспирација, која спаја људе са свих страна света. То је заиста једна од ретких ствари која изазива дубоке емоције.

- Када правим музику, не размишљам о томе да треба да направим хит. Покушавам да уватим садашњи тренутак. И знам да, ако се људи повежу са том музиком, они ће од песме направити хит.

- Себи стално постављам нове границе. Волим да стварам и пишем нешто другачије. У последње време пишем песме само на клавиру, уз глас, пре него што додам било какву продукцију. Мислим да је важно бити иновативан и упустити се у експериментисање јер понављање истих ствари није баш мотивационо.

- Нисам могао више да будем анониман. Обожаватељи су ме прихватили таквог какав јесам и желели су да се повежу са мном. И даље бирам да се крећем тајно, колико могу, али заиста прихватам сву љубав фанова и осећам се добродошло где год да одем.

- Веома ми је важан визуелни перформанс јер волим да креирам јединствени свет, у који уводим своје фанове. Сваки детаљ је важан на путу да се људи повежу са мојом музиком.

За крај, питали смо га да једном речју опише Зху-а као уметника, а он је одабрао реч "ИЦОНИЦ".