Ана Николић прекрила лице шакама у манастиру - певачица се обратила свим добрим људима потресним речима
Манастир Темска, посвећен Светом Ђорђу, познат је по својој богатој историји и фрескосликарству из 16. и 17. века. Ана Николић је дошла да га посети и признала да се осећа као да је на правом емсту.
Певачица Ана Николић је верница Српске православне цркве, те своје слободне време користи да би ишла на верска ходочашћа и ишла на поклоњење у православне светиње. Она је на свом Инстаграму поделила коју цркву је сада посетила. Реч је о манастиру Темска, посвећен Светом Ђорђу, саграђен у 14. веку и који се налази надомак Пирота.
Ана је поделила снимак како се умива на чесми коју је обновио игуман Партеније још у 17. веку.
Она је поделила снимак како се умива водом са ове чесме за коју се верује да је локовита. Преко еј сатвила хор који пева молитву "Оче наш" - молитву коју је хришћанима оставио сам господ Исус Христос током беседе на горе која је описана у Јеванђељу по Матеју у Новом Завету. Ана Николић је на снимку написала две поруке:
- Знате онај осећај када вам је све познато... и као да сте ту били... Нешто као "деја ву". Тада знате да сте на правом месту - написала је Ана која се очигледно сродила са овом светињом, а онда је уследила и једна захвалница:
- Хвала свим добрим људима који ми се нађоше на овом путу - написала је Ана.
Велика светиња
Манастир Темска, посвећен Светом Ђорђу, налази се недалеко од Пирота, у сликовитом окружењу источне Србије. Његова црква, изграђена у Моравском стилу, са осмостраним кубетом и уписаним крстом, један је од најстаријих сакралних објеката тог типа. Фрескосликарство унутар цркве рађено је у два наврата, 1576. и 1654. године. Први живопис обухвата сцене из Христовог страдања, док се у каснијем периоду фреске проширују на нартекс, где се посебно истиче житије Светог Ђорђа.
Историјат манастира сеже до 14. века, када су га подигли браћа Дејановићи, рођаци цара Душана, на темељима старијег храма из 11. века. Манастир је кроз векове претрпео многе недаће, укључујући пљачку од стране Черкеза 1876. године, али је обнављан захваљујући игуманима и локалној заједници. Манастирски конаци, изграђени у различитим периодима, сведоче о његовој дуговечности и важности за вернике.
Од 1928. године, манастир Темска постао је женски, са доласком руских монахиња после Октобарске револуције. И даље игра значајну улогу у духовном животу региона, а данас у манастиру живе игуманија Ефросинија Ристић, монахиња Недеља и духовник јеромонах Леонид. Овај манастир остаје важан симбол верског, културног и образовног наслеђа пиротског краја.
Овај манастир је одиграо огромну улогу у образовању локалног становништва пиротског округа. Јеромонах Ћесарије, дошавши из Хиландара у Темску 1836. године, основао је прву школу у околини и почео са описмењивањем мештана - у манастирским ћелијама[11]. Ускоро затим, Ћесарије добија помоћ школованог учитеља. Заједно са учитељем, Ћесарије бива погубљен од стране Турака који су касније и настанили сам манастир, а након одласка су и запалили цркву. Школа у оквиру манастира радила је све до 1892. када се отвара школска установа у самом селу Темска.
